Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra ispravlja kičmu
Teška torba i sati pred kompjuterom i televizorom glavni krivci za loše držanje - Čak 51 odsto dece ima neki od deformiteta kičme, a 21 odsto deformitete stopala Krivu kičmu, povijena ramena i izbačen stomačić – najčešće posledice preteške školske torbe, ali i dugih sati sedenja pred kompjuterom i televizorom, dr Biljana Bokan, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, viđa tokom cele godine i – uredno šalje izveštaje preko dece, učiteljica i razrednih starešina... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Međutim, roditelji ove promene najčešće primete leti kad uhvate predah i na moru ili kupalištima bolje pogledaju svoju decu. Onda shvate da im je dete lošeg držanja ili pogrbljeno i u panici stižu u ordinaciju.
Doktorka nabraja: naša gradska deca u velikoj većini čim se ujutru probude sedaju za kompjuter, zatim "uplove" u crtane filmove na televizoru, a potom ih dočeka školska torba teška između sedam i devet kilograma (lekari nisu bili lenji da izmere torbe svojih đaka na sistematskim pregledima, koja su inače i poslužili kao osnova za ovo istraživanje) i klupe koje nisu odgovarajuće visine prema stasu dece.
Panika je nepotrebna, reči će doktorka Bokan, zaposlena u beogradskom Domu zdravlja "Savski venac", ali će podsetiti da je leto zapravo idealno vreme da roditelji pogledaju svoju decu i, ukoliko primete loše držanje i promene na kičmenom stubu, potraže pomoć specijalizovanog lekara.
Naša sagovornica je uradila istraživanje kojim je obuhvatila više od 1.000 dece koja žive u gradskoj sredini i došla do podatka da 51 odsto dece ima neki od deformiteta kičme, a 21 odsto deformitete stopala. Kod 26 odsto dece registrovana je skolioza – povijenost kičme u levu ili desnu stranu, ali to je deformitet koji se redovnom korektivnom gimnastikom lako otklanja. Na sreću, kako kaže dr Bokan, među decom nije zabeležen nijedan slučaj težeg deformiteta poput velikih skolioza koje zahtevaju operaciju, nijedno dete ne nosi, na primer, mider, ali kod ogromnog broja dece primećuje se loše držanje: ramena povijena napred, lopatice štrče, a stomačić je izbačen napred kao posledica slabog trušnog zida. Pre samo 10 godina, rezultati su bili bitno drugačiji: tek nešto više od 30 odsto pregledane dece imalo je probleme sa deformitetima kičme i takozvane disfunkcije, odnosno loše držanje. Zanimljivo je da je manje deformiteta primećeno kod dece koja, iako živeći u gradu, imaju sreću da jurcaju po svom dvorištu ili nekom parku, bezbednom od automobila.
Doktorka Bokan kaže da u slučaju da roditelji primete deformitete ili ako su već dobili poruku od doktora sa sistematskih pregleda, prvi korak treba da bude odlazak lekaru i stručno mišljenje. Važno je da dete pođe na korektivnu gimnastiku, a to je moguće čak i tokom celog leta.
– Veoma je važno decu stimulisati da se igraju na sigurnim površinama, bez saobraćaja, kao i da ne izbegavaju fiskulturu u školi. Takođe, ne treba zanemarivati ni deformitete stopala, jer uz ravna stopala u velikom broju slučajeva dolazi i do deformiteta pete, a to je u vezi sa daljom deformacijom kičme. Postoji pogrešno shvatanje da se deformitet ravnih stopala ne leči pre treće godine. Najvažnije je kod lekara fizijatra krenuti u što ranijem dečjem uzrastu – dodaje doktorka Biljana Bokan.
O. Popović
[objavljeno: 15.07.2006.]
