Izvor: Politika, 10.Jan.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra i pesma selo podmladile
Dve trećine mladih iz Zlakuse u etno-udruženju „Zavičaj“ sa kojim su prokrstarili svet
Zlakusa kod Užica – Otkud ovoliko mladih u seoskom folkloru, pitali su se Užičani prilikom godišnjeg koncerta etno-udruženja „Zavičaj“ iz Zlakuse održanog nedavno u sali pozorišta u Užicu. Tu je na stotine dečaka i devojčica iz ovog i okolnih sela, od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta, pokazalo svoje umeće u igri i pesmi. Šarenela se bina od raskoši njihovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nošnji, lepote imladosti. I to u doba kad druga sela u ovom kraju nestaju u staračkoj nemoći, bez mladih koji životnu sreću traže u gradu.
Udruženje „Zavičaj“ iz Zlakuse broji 250 članova, od kojih je više od 90 odsto mladih. Praktično, dve trećine svih mladih žitelja sela igraju ili pevaju u ovom udruženju. Zaživelo je pre šest godina, veoma skromno, da bi vremenom zahvaljujući entuzijazmu, umeće „Zavičaja“ upoznali i u Poljskoj, Bugarskoj, Slovačkoj, Budimpešti, Beču, državama regiona, a dečja pevačka grupa nastupala je i u zagrebačkoj areni.
– Kad sam sa kolegom Dragomirom Božovićem, s kojim sam svojevremeno igrao folklor, osnovao „Zavičaj“ ideja je bila da oživimo igru i pesmu u selu, da se mladi druže, putuju, uvide da se sadržajno može živeti i van grada. Ali da to ne bude klasični KUD, već da se, uz tradiciju i zabavu, bavimo i seoskim turizmom, zaštitom životne sredine, domaćom radinošću. Uspelo je: od svega nekoliko đaka uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole na početku, sada ansambl broji preko 200 osnovaca i srednjoškolaca, a tu su i muška i ženska pevačka grupa, folklorna grupa veterana, dečji orkestar. I ne samo iz Zlakuse, već i iz obližnjih Krvavaca, Uzića, Gorjana, pa čak nam dolaze i mladi iz Užica – kazuje Saša Drndarević, osnivač etno-domaćinstva „Terzića avlija“ u Zlakusi, pokretač mnogih aktivnosti u selu grnčarije i razvijenog turizma koje pohode i domaći i strani gosti.
Išlo se korak po korak, mladi učili igru i pesmu, a pošto bi ih videli na koncertu, ubrzo bi im se i drugi mališani iz sela priključivali. Zaživela je smotra „Zlakusa u pesmi i igri“, a usledili su i nastupi po svetu. Finansiranje je zasnovano na entuzijazmu: malo od članarine, više novcem dečjih roditelja, a tu je i saradnja KUD-ova. Iz Poljske, Ukrajine, Melburna i sa raznih strana dolaze na nastup u Zlakusu, a onda „Zavičaj“ ide kod njih. S tim što su koncerti ovde mogući samo tokom leta, na letnjoj pozornici, jer selo nema ni salu ni dom kulture. Probe folklora su u fiskulturnoj sali škole u Krvavcima koja je već dotrajala. – Najteže je bilo obezbediti nošnje za tolike igrače. Uzeli smo nešto iz muzejske zbirke „Terzića avlije“, nešto pozajmili, pa izašli na prve nastupe. U poslednjih godinu dana žene iz Zlakuse same izrađuju narodne nošnje, čak ih i prodaju zainteresovanim folklornim udruženjima širom Srbije, tako da smo taj problem rešili. Rečju, sve je drukčije u Zlakusi otkad „Zavičaj“ postoji, selo svoju mladost svuda pokazuje – dodaje Drndarević.
Jedna od prvih članica „Zavičaja“ je srednjoškolka iz Zlakuse Slavica Nikolić, sada u trećem razredu Medicinske škole u Užicu. Za nju kažu da najlepše peva i nijednu probu folklora ne propušta. Nastupala je, pevajući izvorne pesme, u emisiji „Šljivik“ RTS-a. – Da nije bilo folklora u selu, sigurno da ne bih ni svoje glasovne mogućnosti ispoljila. Ovde se divno družimo, svuda putujemo. A ako odem negde na studije, verovatno ću sa folklorom nastaviti, ali „Zavičaj“ se ne može zaboraviti – kaže Slavica.
Branko Pejović
objavljeno: 11.01.2012
