Izvor: Danas, 14.Sep.2014, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra ćutanja i obećanja
Zahtevi i pritisak javnosti, kao i količina posla izazivaju stres kod zaposlenih u tužilaštvima i sudovima. Stres je intenzivan i traje, ali on nije slabost zaposlenog kao pojedinca, već je izazvan načinom i organizacijom rada. Mali broj zaposlenih radi previše posla. Iako poslodavac ima zakonsku obavezu da štiti zdravlje i bezbednost na radnom mestu, u srpskim sudovima i tužilaštvima ne postoji akt o proceni rizika radnog mesta.
Od 1. oktobra 2013. godine uvedena je tužilačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << istraga u svim javnim tužilaštvima u Srbiji koju pokreće tužilac naredbom protiv koje žalba nije dopuštena. Već krajem oktobra 2013. godine Sindikat pravosuđa Srbije uputio je ministru pravde i članu po položaju Državnog veća tužilaca zahtev da izmeni Pravilnik o merilima za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu i kod DVT inicira izmenu odluke o potrebnom broju zamenika javnih tužilaca. I DVT i RJT su, u više navrata, usmenim i pismenim putem tokom 2012. i 2013. godine ukazivali nadležnim organima, i to Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva na neophodnost hitnog preduzimanja radnji u cilju tehničkog i materijalnog osposobljavanja javnih tužilaštava za primenu novog Zakonika. Tada su ukazali i na: nedovoljan broj zamenika javnih tužilaca, nedovoljan broj tužilačkog osoblja, nedovoljan broj prostorija i smeštajnih kapaciteta i potpuni nedostatak novčanih sredstava na računima Veća i tužilaštava za primenu novog Zakonika.
Bliži se prvi rođendan tužilačke istrage, a prepreke za nesmetano funkcionisanje tužilaštva nisu preskočene jer teoretičari nisu uvažili mišljenje praktičara.
Početkom godine počela je popravka reforme vidljiva kroz osnivanje novih sudova i novih tužilaštava. Izveštaja o ceni propale reforme nema ni u najavi. I ova popravka odrađena je „preko kolena“, bez prihvatanja sugestija i predloga DVT, RJT i Sindikata. Prethodnom reformom za Beograd je bilo nadležno Prvo osnovno javno tužilaštvo koje je u radu imalo oko 45.000 predmeta. Od januara ove godine ono je podeljeno u tri osnovna javna tužilaštva, pa su tako podeljeni i predmeti. Prvo OJT zaduženo je za pet gradskih opština, Drugo za četiri, a Treće za tri opštine.
Primera radi, Drugo OJT je nasledilo 11.611 predmeta, dok je u ovoj godini primljeno novih 9.500, tako da je ukupno sada u radu 21.100 predmeta, po kojima postupa 19 zamenika javnih tužilaca (po sistematizaciji je predviđeno 27), devet referenata i 13 zapisničara. Zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu već sada je zadužen sa preko 1.000 predmeta. Tužioci i administracija dežuraju 24 časa, posle čega „izmrcvareni“, bez prava na dnevni odmor između dva radna dana, dolaze na posao. Sve ovo ukazuje na to da tužilac nema vremena da se posveti predmetu, da veliki broj predmeta neće biti blagovremeno rešen, kao i da će se broj nerešenih predmeta uvećavati. Greške u radu i zastarevanje su neminovnost. Ali, to nije rezultat tužilačke neefikasnosti, već ograničavajućih organizacionih, kadrovskih, smeštajnih i finansijskih kapaciteta. Zato bi bilo dobro da teoretičari koji donose odluke provedu neko vreme sa praktičarima u sudovima i tužilaštvima i tako, možda, prošire svoje mentalne kapacitete.
.jpg)
