Izvor: Politika, 21.Feb.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idite u šumu i pokupite 10 miliona evra
Zašto se propušta prilika da se nezaposleni obuče za šumske radove, kada profesija drvoseča odumire
Da li u srpskim šumama može da se „pokupi” kajmak? Može, ali ovde nije reč o novoj tehnologiji fermentacije, u isturenom odeljenju mlekare u bukovoj ili hrastovoj šumi. Da biste u šumi pokupili kajmak, potrebne su motorna testera, sekira i đavolja kondicija, a da se priča o kajmaku u šumi iz žanra bajki tranzicionog ciklusa preseli u epohu surovog realizma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedostaju dve stvari: da budete bez posla na ovu skupoću i da svratite u šumu.
Ali, izvršni direktor sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbija šume” Ranko Šikanja konstatuje: „Kafići puni, al’ niko neće da seče drva”. Ovo javno preduzeće za gazdovanje šumama izdvojiće i ove godine oko milijardu dinara, ili 10 miliona evra za radove u 18 gazdinstava širom zemlje, ali se lokalni upravnici ponovo suočavaju sa nedostatkom radne snage na terenu. „Politika” je već pisala o platama od 1.000 evra, koliko bi mogao mesečno da zaradi ambiciozni drvoseča, uz plaćen smeštaj i hranu.
I pored masovne nezaposlenosti, i tolikih nadnica, s tim da su realnije one prosečne, od oko 600 evra, firme koje po Zakonu o javnim nabavkama dobijaju ove poslove, prinuđene su da angažuju drvoseče iz Republike Srpske.
Vlasnik jednog od takvih preduzeća, „Mičelini”, Čedomir Jeftić kaže da testeru u ruke uzimaju samo najočajniji. Izgleda da ih u Srbiji nema dovoljno, jer je Jeftić krajnji pesimista dok predviđa finale srpske sage o drvosečama koji beže od šume.
„Uskoro će Kinezi da nam seku drveće!”, kaže naš sagovornik.
Ovom preduzetniku nije jasno zašto više nema škola za opasno i basnoslovno skupo zanimanje u današnjoj Srbiji.
U to da bajka o kajmaku u šumi može da ima srećan kraj, veruje inženjer Dragić Tomić, rukovodilac službe za korišćenje šuma u šumskom gazdinstvu JP „Boranja”, sa zonom odgovornosti u Valjevu, Malom Zvorniku, Krupnju i Šapcu. Ove godine, uzgred, „Boranja” izdvaja 100 miliona dinara (oko milion evra) za pomenute poslove. Prema Tomićevoj ideji, lokalne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) trebalo bi da anketiraju sve nezaposlene muškarce starosti od 20 do 50 godina. Njegova procena je da bi se 10 odsto ljudi javilo za poslove u gazdinstvima. Drugi korak je da NSZ, zajedno sa stručnim institucijama, kao što je Šumarska škola u Kraljevu, organizuje obuku na radovima s motornom testerom. Obuka bi na poligonima „Srbija šuma” mogla da traje mesec dana, posle čega bi novopečene drvoseče, sa sertifikatom u džepu, mogle u akciju.
Ali, kako u Srbiji, osim manjka radnika, postoji i nedovoljno kvalitetnih firmi koje učestvuju na tenderima, Tomić svoju recepturu razrađuje: uz pomoć subvencija NSZ, po desetorica drvoseča mogla bi da osnuju zadrugu ili preduzeće, kupe nekoliko motornih testera i sekira, pa da kao pravna lica i mali šumski akcionari nastupaju na tenderima i dele još veću zaradu. Vremenom bi se, prema ovom planu šefa gazdinstva, firme uhodale, ljudi dodatno uposlili, a konkurencija među šumskim preduzetnicima zaoštrila.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje, međutim, ne dele Tomićev entuzijazam. Direktor Sektora za posredovanje pri zapošljavanju u NSZ Dragan Đukić je, komentarišući Tomićevu ideju, rekao:
– Zašto nije zvao filijalu NSZ u Valjevu? Procedura postoji, javni poziv postoji!
Đukić se pozvao na sajt Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), „gde sve lepo piše”, podsećajući na „javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta u 2010. godini i opisu programa i visini sredstava”, upućenog 10. februara.
Na sajtu piše: „Subvencija za otvaranje novih radnih mesta, u jednokratnom iznosu odobrava se poslodavcima koji otvaraju do 50 novih radnih mesta, radi zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju NSZ.
Visina subvencije zavisi od razvijenosti opštine u kojoj se lica
zapošljavaju i kreće se od 80.000 do 160.000 dinara.
Rešenje je, dakle, neviđeno jednostavno. Drvoseče će živeti srećno i zadovoljno do kraja života, samo ako nauče da surfuju na Internetu.
Aleksandar Apostolovski
------------------------------------------------------
Neće da rade ni za 30.000 dinara mesečno
Izvršni direktori „Srbija šuma” Branislav Ilčić i Ranko Šikanja kažu da je, osim glavnih poslova, kao što je seča šuma i izrada drvnih sortimenata, ovo javno preduzeće prvi put tokom prošle godine uposlilo 296 nezaposlenih preko javnih radova. To su bili ugovori na tri meseca, u aranžmanu sa NSZ, na jednostavnim poslovima kao što su nega šuma, rad u zaštićenim područjima, čišćenje divljih deponija ili sanacija požarišta.
Oni očekuju da će, na osnovu konkursa koji je u toku, ove godine uposliti 600 radnika. „Srbija šume”, međutim, sve vreme traže radnike. Pogađate, nema ih. Za dnevnicu od 1.000 dinara, uz osmočasovno radno vreme i besplatan prevoz, javljali su se samo starci. Za neke krajeve u Srbiji, 30.000 dinara mesečno, koliko bi mogli da zarade, pravo je bogatstvo.
[objavljeno: 22/02/2010]
.jpg)
