Izvor: Blic, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideologija je novac
Ideologija je novac
U Kini se tek vidi značaj novca. Od momenta kada je prevladala maksima da je poželjno da se ljudi bogate, komercijalizacija se vidi u svemu. Turistima se nude svakojaki proizvodi kako u Zabranjenom gradu tako i u Maovom mauzoleju. Posvuda se vidi prisustvo banaka, korporacija i trgovine. Ulice su pijace na kojima može da se nađe gotovo sve. Kao i u drugim zemljama u razvoju, recimo u Indiji, ima se utisak kao da ljudi neprestano, takoreći 24 sata dnevno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misle o tome kako da zarade novac. Budući da ljudi nemaju mnogo novaca, siromašnih je puno, njegova je vrednost u toliko veća.
Država opet najviše brine šta da radi sa viškom novca. Pre neki dan devizne rezerve centralne banke su premašile jedan bilion dolara. U ovoj i u nekoliko sledećih godina se očekuje da će se rast rezervi nastaviti, tako da država nije načisto šta sa njima da učini. Ako ih drži u dolarima, na toj štednji praktično ništa ne zarađuje. Ako ih opet uloži u, recimo, evro, tada bi Amerika morala da smanji uvoz iz Kine, a to Kina ne želi.
Ovaj kontrast bogate države i siromašnih građana, posebno onih koji žive na selu, što je još uvek negde oko polovine stanovništva, zaista je impresivan. Nekako bi najjednostavnije bilo reći da bi te velike državne rezerve trebalo usmeriti na smanjenje siromaštva i nezaposlenosti. Na to svi počnu da ukazuju na sve moguće opasnosti do kojeg bi moglo da dovede privatno vlasništvo na zemlju, veća potrošnja ili čak uvođenje socijalnog standarda. Tako da je čini se najbezbednije da država ima puno novaca, a da stanovništvo radi po ceo dan da dođe do dovoljno novaca.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
|
