Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Identifikovana žrtva „Crnih mambi”
Dušan Klarić, koga su pre ubistva pred kamerama maltretirali hrvatski vojnici u „Oluji”, biće sahranjen u Čortanovcima
Među Srbima čiji su leševi identifikovani u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu je i telo Dušana Klarića, koga je na video-snimku akcije presretanja izbegličke kolone, objavljenom na televizijama u regionu tek pre dve godine, prepoznala rodbina. Prema rečima Drage Klarić, snaje stradalog Dušana, ona je prva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznala svekra u liku čoveka koga maltretiraju i pretresaju pripadnici elitne hrvatske jedinice „Crne mambe”.
– Gledala sam sa suprugom snimak, koji je emitovan u udarnom terminu svih televizija, i odmah sam mu rekla da je čovek koga muče, u stvari, njegov otac. Kada je slika „zamrznuta” i uvećana, moj muž Miloš je prepoznao oca – priča Klarićeva, koja sa porodicom i dalje živi u izbegličkom kolektivnom centru u Smederevu.
Procedura prenosa posmrtnih ostataka je takva da je njihov transport iz Hrvatske moguć tek za sedam dana. Prema želji porodice, Dušan Klarić će biti sahranjen naredne nedelje u Čortanovcima, u Sremu, gde mu, inače, živi brat.
Kako objašnjava Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, ovaj snimak nastao je 1995. godine u toku ozloglašene hrvatske akcije „Oluja”. Na njemu se vidi kako kolonu srpskih izbeglica sa jedne strane napadaju „Crne mambe”, a sa druge pripadnici Petog muslimanskog korpusa, takozvane Hamze, koje su i snimale akciju.
– Na području koje se našlo pod udarom „Oluje” i „Bljeska” ostalo je još nekoliko takozvanih zajedničkih grobišta. To su Dvor sa 112, Glina sa 77, Selište sa 17 i Slunj, koji broji 16 grobova. Sem ovih, postoje na desetine „vrtnih” grobova, sa nekoliko stotina posmrtnih ostataka srpskih žrtava iz ovog perioda, koji čekaju povoljnu „političku klimu” za ekshumaciju i identifikaciju – objašnjava Štrbac.
On ukazuje na razliku između „zajedničkih grobišta” i masovnih grobnica.
– Masovne grobnice nisu obeležene i najčešće se i ne zna gde se nalaze. Kod „zajedničkih grobišta” je slučaj drugačiji, jer su Hrvati u takvim situacijama formirali komisije, čiji bi članovi sve leševe detaljno opisivali i zatim ih stavljali u sanduke ili vreće. Na taj način su, posle počinjenog zlodela, poštovali odredbe Ženevske konvencije i obezbeđivali sebi alibi pred međunarodnom zajednicom – ističe predsednik „Veritasa”.
Ovaj centar saopštio je imena još 18 Srba, čiji su posmrtni ostaci ekshumirani u oktobru 2006. godine iz zajedničke grobnice u Petrinji. Na ovom mestu pokopano je 160 stradalih Srba sa područja Like, Banije i Korduna, a među žrtvama je bilo i 40 žena. U Zagrebu su nedavno identifikovaniDušan Prusac (58) iz Gornjeg Klasnića (Glina), Živko Blanuša (70) iz Kremena (Slunj), Drago Janjić (45) iz Podravske Slatine, Stanko Vinčić (87), Dragan Ranić (62),Đuro Grubješić (51), Mirko Đaković (65) i Janko Zrnić (61) izPetrinje. Sledećim stradalnicima je, takođe, utvrđen identitet – Petar Bobić (67) iz Otočca, Boško Klipa (70) izPlaškog, Jovanka Vidić (45) iz Vojnića, Mićo Kosanović (61) izOgulina, Ranka Radanović (56) iz Čremušnice, Dušan Popović (69)iz Vojnića, Ranko Birač (33) iz Trnovca, Dragan Jelić (58) izGline, Miloš Tomić (53)iz Tremušnjaka i Miloš Bogojević (57) iz Velikog Šušnjara(Petrinja).
D. Vukotić
[objavljeno: 13/12/2008]
.jpg)
