Izvor: Blic, 01.Jun.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽIVANJE Koliko prosečno čekamo po šalterima?
Prema najnovijem istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za 2015. godinu, najviše vremena (30 do 40 minuta u proseku) provodimo na šalterima policije, katastra, RFZO-a i PIO fonda. S druge strane, najmanje vremena provodimo u bankama i APR-u, ali su građani bez obzira na to, jako nezadovoljni radom banaka.
- Kao glavni razlog dugog čekanja na šalterima ispitanici navode trajanje procedure i obimnu dokumentaciju. Overa knjižica je najkomplikovaniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postupak, jer se traže papiri koji su većinom nepotrebni. Umesto da država kontroliše da li neko pokušava da prevari sistem, ona je to prebacila na nas građane, da mi to radimo umesto nje.
- Policija 37,7
- Katastar 37,6
- RFZO 33,3
- PIO Fond 29,2
- Sudovi 22,8
- NSZ 16,6
- Poreska uprava 16,6
- Lokalna samouprava 16,0
- Pošta 13,9
- Banka 13,8
- APR 11,6*
*vreme u minutima
Problematičan šalter je bio katastar gde se čekalo i do sat vremena u redu, ali sada se stanje poboljšalo, pa je potrebno malo više od 30 minuta. Radi se na uvođenju elektronske administracije, tako da očekujemo poboljšanje - kaže za Alo! Ivan Radak iz NALED-a i ocenjuje da je u odnosu na prethodnu godinu situacija znatno bolja.
Međutim, ljudi se boje da elektronskim putem plaćaju svoje računa, jer misle da će tako izgubiti novac, pa se odlučuju da to ipak učine lično, na šalterima.
- Dešava se i da pojedine institucije ne prihvataju plaćanje putem mobilnih telefona, pa tu dolazi do problema - dodaje Radak.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, smatra da ništa nije urađeno povodom smanjenja nepotrebne administracije.
- Poslodavci sada imaju dupli posao prilikom podnošenja završnog računa, jer pored elektronskog slanja, moraju da predaju i papire. Privrednici najviše primedbi imaju na dokumentaciju za konkurse, jer im se traži desetak različitih dokumenata koji su vremenski ograničeni, pa ih vade po nekoliko puta - kaže Atanacković.
Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. koji nalaže da se sva poslovna dokumenta čuvaju deset godina na papiru, onemogućava uvođenje elektronskog upravljanja.
Kod nas mnoge firme, banke i mobilni operateri zakupljuju magacine kako bi mogli da skladište dokumenta, tu se troši mnogo novca, na papire, štampače, tonere i sam skladišni prostor.
