Izvor: Kurir, 15.Sep.2010, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INFLACIJA SE VRAĆA U PLANIRANE OKVIRE
BEOGRAD - Inflacija se od juna vraća postepeno u planirane okvire, tako da smo u septembru imali međugodišnju inflatornu stopu od 6,6 odsto, a planirana je 6,7 odsto, plus-minus dva procenta, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
BEOGRAD - Inflacija se od juna vraća postepeno u planirane okvire, tako da smo u septembru imali međugodišnju inflatornu stopu od 6,6 odsto, a planirana je 6,7 odsto, plus-minus dva procenta, izjavio je guverner Narodne banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Srbije Dejan Šoškić.
Šoškić je rekao, na konferenciji za novinare, da ga brine naredni period zato što je bazna inflacija u proteklom razdoblju bila veća od ukupne inflacije, a na nju je najviše uticao rast cena poljoprivrednih proizvoda.
Guverner NBS je istakao da ga brinu i inflatorna očekivanja, koja se prenose u sledeću godinu, mada se može očekivati i da će cene poljoprivrednih proizvoda u 2011. manje rasti, imajući u vidu da se tokom 2010. osetno uvećane.
Šoškić je najavio da će centralna banka pažljivo pratiti situaciju u vezi kretanja inflacije i preduzimati odgovarajuće mere, uključjući i restriktivnu monetarnu politiku, ukoliko rast cena premaši predviđene okvire.
Oporavak industrijske proizvodnje i rast BDP-a
- Postepeni opravak industrijske proizvodnje koja je za sedam meseci ove godine bila veća za 4,8 odsto nego u istom lanjskom periodu, deluje ohrabrujuće, tako da je realno očekivati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010. od 1,5 odsto, mada ima i optimističkijih očekivanja prema kojima bi povećanje BDP bilo 1,8 procenata, izjavio je Šoškić.
Šoškić je ukazao da je neophodna reindustrijalizacija zemlje i posebno rast onog dela BDP, koji je izvozno orijentisan.
On je rekao da smo u drugom tromesečju imali brži rast izvoza od uvoza, uz opasku da za nerazvijenu privredu uvoz nije uvek nepovoljna činjenica, jer se nabavlja oprema i reprodukcioni materijal.
Deficit tekućeg računa bio je u drugom tromesečju za 7,2 odsto niži nego u prvom, ali zbog visoke premije rizika priliv kapitala, posebno inostranog, bio je nedovoljan da prokrije taj manjak, predočio je guverner.
Šoškić je naveo da finansijski krediti ne treba da budu osnova za smanjenje deficita tekućih plaćanja, veh je potrebno podsticati direkte inostrane investicije, koje su u drugom tromesečju iznosile 140 miliona evra, a julu 100 miliona evra.
Ekspanzivnija fiskalna politika
Guverner NBS je rekao da je javni dug u zoni relativno kontrolisane zaduženosti.
Valutna struktura javnog duga postepeno se poboljšava, a zaključno sa julom dinarsko učešće iznosi 14 odsto, rekao je Šoškić i najavio ekspanzivniju fiskalnu politiku u narednom periodu, jer će se budžetski deficit u manjoj meri finansirati zaduživanjem na domaćem tržištu.
Prema njegovim rečima očekuje se da će prevremeno odrmzavanje zarada u javnom sektoru i penzija u januaru uticati na povećanje infalcije od 0,3 do 0,4 odsto.
Guverner je najavio da će NBS nastaviti da jača proces dinarizacije, jer je dinar jedino zakonsko sredstvo plaćanja i važno je da se što manje indeksira u strane valute.
‚‚Građani primaju plate u dinarima, a obaveze su im vezane za kretanje deviznog kursa, što je neodrživo‚‚, ukazao je Šosksić.
Indeksacija stvara devizni rizik u sistemu i smanjuje efekte monetarne politike, rekao je Šoškić, navodeći da će dinarizacija biti sprovođena promovisanjem kontrole deviznog rizika, razvojem tržišta kapitala kroz uključivanje međunarodnih finansijskih institucija i izdavanjem i trgovanjem dinarskim hartijama od vrednosti.
Takođe će se razvijati i sekundarno tržište kapitala, izdavati i druge hartije od vrednosti - municipalne i korporativne u dinarima, a obavljaće se i edukacija i zaštita potrosača.
Šoškić je dodao da je NBS do sada preduzela mere, kao što su odrzavanje svop aukcija, promocija dinarskih kredita i povećanje limita za zaduživanje građana sa 30 na 40 odsto primanja, uz uslov da najmanje 80 odsto duga bude u dinarima i smanjila je dinarsku stopu obavezne rezerve sa 10 na pet odsto.
Umerena stabilizacija dinara
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je ocenio da je nivo deviznih rezervi NBS zadovoljavajući, jer je konstantno iznad 10 milijardi evra, što ostavlja mogućnost za intervencije na deviznom tržištu.
Prema njegovim rečima, sada neto aktiva NBS iznosi 5,2 milijardi evra, a sa Međunarodnim monetarnim fondom je dogovoren najniži nivo od 4,6 milijardi.
Šoškić je objasnio da su pritisci na pad vrednosti dinara posledica visoke premije rizika zemlje, koja je veća od država u okruženju. Dinaru je od od početka maja smanjena vrednost u odnosu na evro za šest odsto, a NBS je prodala bankama 1,24 milijarde evra.
Guverner NBS je ukazao da se tokom minulog mesecva smanjio neskald između ponude i tražnje na deviznom tržištu, što je doprinelo umerenom rastu i stabilizaciji kursa dinara.
