Izvor: RTS, 26.Nov.2020, 07:04
I za nasilnike možda ima leka, uz zakonsku regulativu do psihoterapije
U Srbiji je u protekloj deceniji 300 žena ubijeno u porodičnom nasilju. Mnoge tragedije bile bi sprečene, da žene nisu ćutale o nasilju koje su godinama trpele. "Nisi sama, prijavi nasilje!" poruka je ovogodišnjeg Dana borbe protiv nasilja nad ženama. Stručnjaci tvrde da je, uz krivičnu odgovornost, neophodan i rad sa nasilnicima kako bi promenili ponašanje. Iako se preporučuju, takvi tretmani nisu zakonom regulisani, a u beogradskom Centru za socijalni rad opstaju zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << entuzijazmu stručnjaka.
On je želeo da sačuva brak po svaku cenu, njegova bivša supruga je želela kraj. Nije je tukao niti lomio stvari po kući ali je, kaže, vikom pokušavao da dopre do nje.
"Primera radi pokušam nešto da joj objasnim posle par sekundi ona ili odmahuje rukom ili okreće leđa. U tom momentu kad okreće leđa iz mojih usta izlazi grmljavina. Ja sam tek sada čuo kad sam došao ovde da postoji ta varijanta, da je trebalo samo da obučem jaknu i izađem napolje u momentu kad počinje bes. Ja bih bio bolji, ne interesuje me šta bi bilo s njom", priča o svom iskustvu Zvonko Veličković.
Glavni pokretač za nasilje je nemoćU patrijarhalnim sredinama muškost se često povezuje sa nasilnim ponašanjem. A zapravo je, tvrde stručnjaci, glavni potkretač-nemoć. Na grupnoj terapiji nauče da kontrolišu bes i promene ponašanje.
"Mnogi oni kažu nisam znao da je to uopšte nasilje da to uopšte može biti nasilje. Muškarci čini mi se postaju spremniji da kontrolišu svoje ponašanje i da kažu - ne, nisam ja sad manje muško, ja sad samo želim da ne napravim neku štetu i možda sam i više muško zato što se sada savladavam", ističe Dejan Cvetković, porodični psihoterapeut u radu s počiniocima porodičnog nasilja.
Dodaje da počinioci kroz taj tretman postaju zadovoljniji, srećniji i mirniji ljudi.
Žrtva je samaA sa posledicama nasilja bore se i žene žrtve. Njihove priče su različite, ali sa istim imeniteljem-godinama su ih zlostavljali partneri.
"U ovom sistemu je možda zamišljeno da je sve umreženo i da ide kako treba, međutim žrtva je sama. Tako da je formiranje ove grupe novina zato što vi imate zajedništvo gde možete da razmenite iskustva... Ovde je sve usmereno na reakciji vašoj da rešite problem i da izađete iz uloge žrtve", ocenjuje jedna od žena, žrtva nasilja.
Slađana Ivanović, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu naglašava da se trude da žrtvama ne daju gotova rešenja jer, kako kaže, ona ne mogu da pomognu.
"Ono što je važno jeste da one nauče određene obrasce ponašanja i da kroz svoje iskustvo i edukaciju koju ovde dobiju same nauče kako da reaguju", smatra Ivanović.
Zakonskom regulativom do psihoterapijskih usluga Brak u kojem postoji nasilje ne mora da doživi krah, kažu stručnjaci, ali samo ukoliko partneri potraže pomoć. Muškarci se teže odlučuju. Iskustvo terapeuta je da 90 odsto njih nikada više ne ponovi nasilje.
"Mi sad muku mučimo kako da ovaj tretman održimo u životu jer same psihoterapijske usluge posebno ovi neki specijalizovani tretmani nisu od strane države regulisani zakonom, nekim pravilnicima tako da je vrlo često sve ovo nekako rezultat entuzijazma ljudi kojima je stalo da se ova usluga sprovodi", ukazao je psihoterapeut Cvetković.
Krivična odgovornost za nasilnike je potrebna, ali nije dovoljna, tvrdi Cvetković, jer praksa pokazuje da mnogi od njih ponove delo. Zato kaže, čak i sudije, uz zakonom izrečenu meru sve češće nasilnike šalju na grupnu terapiju.
.jpg)
