Izvor: Politika, 28.Jan.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vreme utiče na povećanje broja srčanih udara
Infarkt kod mladih ipak izuzetak i nema drastičnog povećanja, tvrdi direktor UC profesor dr Milika Ašanin
„Ovakvu gužvu odavno nismo imali”, objašnjava juče u popodnevnim časovima ekipi „Politike” direktor Urgentnog centra (UC) u Beogradu, profesor dr Milika Ašanin, stojeći na vratima koronarne jedinice. Pogledom tražimo slobodan krevet za tek pristiglog pacijenta, ali ga nema: već u tom času četvoro pacijenata leži na pomoćnim ležajima. Medicinske sestre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se sudaraju jedna o drugu, jedva prolaze između boksova.
Ranije tog jutra već je dr Ašanin četiri pacijenata prebacio u četiri beogradska kliničko-bolnička centra, i još nekolicinu bolesnika na Kliniku za kardiologiju KCS.
– Da danas budemo prebukirani na svim odeljenjima uticale su i vremenske prilike, ali i navika da svi hrle u Urgentni centar. Ovo hladno vreme dovodi do većeg broja srčanih udara: preko kože, aktivira se simpatički nervni sistem a onda dolazi do ubrzanog srčanog rada, sužavanja krvnih sudova, porasta pritiska, a to su sve rizici za infarkt. Stari ljudi i dijabetičari moraju da se paze naglih vremenskih promena, da se adekvatno oblače, uzimaju lekove i pripreme za izlazak na hladno – kaže Ašanin.
Međutim, dr Ašanin se nada da bi problem prebukiranosti u UC mogao uskoro biti rešen: rukovodstvo UC je sa direktorima domova zdravlja i KBC u Beogradu dogovorilo bolju koordinaciju u zbrinjavanju pacijenata.
– U UC imamo godišnje 230.000 pregleda, a samo u internističko-kardiološkoj ambulanti uradi se 43.000 pregleda, što je mnogo više u odnosu na druge centre. Dr Lončar, ranije kao direktor UC, a danas ministar zdravlja, započeo je da rešava problem prekobrojnih pacijenata, a mi smo ovim sastancima to nastavili: dogovoreno je da pacijenti iz UC mogu da budu prebačeni i u druge KBC – objašnjava dr Ašanin.
Međutim, dr Ašanin kaže da mu je upravo novi sistem, juče ujutru pomogao da deo prekobrojnih pacijenata prebaci u druge KBC. Slobodan Kostić, ima samo 44 godine, a juče se spremao na kućni oporavak, pošto je u četvrtak u UC stigao sa infarktom i dobio stent. On je vozač u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu.
– Šokirao sam se kad sam čuo da imam infarkt. Pomislio sam da imam prehladu, bol, „vruće” grudi... Kada su mi rekli da imam infarkt, zamalo da me strefi još jedan od iznenađenja. Dva dana sam nosio infarkt na nogama. Nikad ranije nisam imao problem, jedini moj porok su bili pušenje i stresan posao – kaže Slobodan.
Dr Ašanin je međutim uporedio našu statistiku sa drugim zemljama i utvrdio da se infarkt miokarda kod ljudi mlađih od 45 godina u odnosu na ukupan broj infarkta ipak ne javlja u drastičnom povećanju. Mladi ljudi sa infarktom čine samo 4,1 odsto svih pacijenata sa srčanim udarom u Srbiji, u Beogradu 5,7 odsto, a u UC – 5,6 procenata. U SAD taj procenat iznosi 6 odsto.
– Ipak je reč o izuzecima. Naravno, to ne znači da o tome ne treba misliti. Osobe koje infarkt dobiju u mlađim godinama su delikatna kategorija bolesnika: 80 odsto njih ima više faktora rizika: pušenje, gojaznost, povišeni krvni pritisak i masnoće u krvi. Polovina njih nasledili su sklonost ka koronarnim bolestima ili su i sami krivi – mnogo puše, manje se kreću, ali ogroman broj njih je pod stresom – objašnjava Ašanin.
Olivera Popović
objavljeno: 28.01.2015.
