Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I reklame stvaraju debeljuce
Koliko su marketinške poruke štetne po našu decu i omladinu, imamo primere na svakom koraku, a jedan od negativnih uticaja je i sve veći broj gojazne dece. Dokaz su podaci Instituta „Batut" po kojima se 20 odsto mališana u Srbiji nepravilno hrani, dok je gojazne dece 2000. godine bilo tek 12,6 odsto.
Ovoliki porast i ne čudi s obzirom na pojavu sve većeg broja slatkiša i slaniša, pa samim tim i reklama. Kreatori marketinških poruka ne prezaju ni od čega kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privukli pažnju na poruke i svoje proizvode. Kod njih važi pravilo – estetika i kvantitet iznad kvaliteta. Jeste zanimljivo gledati devojčicu i dečaka koji na početku reklame jedu različite proizvode, a na kraju jedu zajedno jedan dobijen mešavinom ova dva, ali ako i jedan i drugi imaju štetne sastojke, koliko onda štetan može biti njihov miks?!
Isto tako, već tradicionalno, pred svaku Novu godinu, televizije počinju s emitovanjem reklama u kojima se pojavljuje Deda Mraz. Scenariji su različiti, suština ista. Do svesti dece se najbolje dopire scenama u kojima se pojavljuje ovaj izmišljeni lik, a kada to jednom uspe, roditelji se teško mogu odupreti željama deteta da mu se kupi ova ili ona igračka, ovo ili ono gazirano piće"
Isti problem prati i ostale zemlje u svetu, te tako prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto školsko dete u svetu je prekomerno uhranjeno. U Evropi se taj broj svake godine uveća za 400.000 mališana.
U cilju saniranja ovog problema, Ministarstvo zdravlja je spremilo predlog zakona o bezbednosti hrane koji će regulisati ishranu u Srbiji. Na ovaj način će, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, Ministarstvo zdravlja insistirati na edukaciji dece o zdravom načinu života.
– Uvešćemo zdravstveno vaspitanje u škole i povesti računa i o školskoj kuhinji jer će se država teško izboriti s industrijom brze hrane. Važno je da već pedijatri počnu s edukacijom dece i roditelja o zdravoj ishrani – rekao je ministar na drugom sastanku Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu.
Reklame raznih proizvoda brze hrane najpre stignu do dece i delotvornije su nego reklame zdrave hrane, zbog čega je neophodno da se resorno ministarstvo ubuduće više aktivira. U ovom projektu učestvuje i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", koji već dugi niz godina zajedno sa mrežom instituta i zavoda kontinuirano sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama sa ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti. A to su: Zdravstveno vaspitni rad u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, Program unapređenja zdravlja učenika u osnovnim i srednjim školama, Program očuvanja i unapređenja oralnog zdravlja dece i omladine, Program vaspitanja za zdravlje dece u predškolskim ustanovama „Zdrav vrtić", Kontinuirani rad sa sredstvima informisanja"
– Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi. Zato je Institut za javno zdravlje pripremio projekat „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine" po ugledu na „Inicijativu za unapređenje ishrane dece u školama" koju je prošle godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. U okviru projekta će se posebna pažnja posvetiti edukaciji prosvetnih radnika, učenika, roditelja, ali i ostvarivanju drugih preduslova za poboljšanje načina ishrane školske dece. Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine – otkriva dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene u „Batutu".
Zabrana reklama smanjila gojaznost
Skandinavske zemlje su bile mudre, pa su uvele ograničenje u emitovanju reklama što se pokazalo kao krajnje korisno, jer su istraživanja, konkretno u Švedskoj, pokazala prvi put prestanak rasta gojaznosti. Nisu još sigurni šta je najviše uticalo na to, ali je svakako, pored edukacije u školama, i zabrana emitovanja reklama o hrani u udarnim terminima dečje gledanosti uticalo na zaustavljanje ovog problema. Oni su, naime, na osnovu anketa utvrdili koje programe deca najviše gledaju i u koja doba dana, i zabranili puštanje reklama u tim teminima.
– Problem, ipak, nastavljaju da prave satelitski i kablovski kanali, kao i internet, koji obiluju reklamama o sokovima i grickalicama, koji su štetni, a to je nemoguće ograničiti – ističe doktorka Gudelj-Rakić.
Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, a Velika Britanija je učinila isto prošle godine.
.jpg)
