Izvor: RTS, 24.Okt.2019, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mladi vide budućnost među čokotima
Berba grožđa u srpskim vinogradima privodi se kraju. Vinogradari su zadovoljni rodom grožđa i najavljuju proizvodnju vrhunskih vina u svojim vinarijama. Novoformirani Savez vinara Srbije najavljuje i izradu strategije razvoja vinskog sektora. Na čokotima su ostale još uglavnom crvene sorte grožđa, koje kasnije sazrevaju. Ekipa RTS-a posetila je berače na fruškogorskim padinama i na telečkoj visoravni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Porodica Milisavljević u Liparu, nadomak Kule, neguje desetak hektara vinograda. Posebno se ponose "šardoneom", "tramincem" i veoma retkim "cvajgeltom", koji su u svoje vreme posebno voleli Marija Terezija i Tito.
Milisavljevići su proizveli i jedinstvenu svetsku kupažu "merloa" i mladog zelenog oraha. Stevana i njegove berače, ekipa RTS-a posetila je na jubilarnoj desetoj berbi.
"Ona je u stvari putokaz da je vinova loza došla na pun rod. U tom pravcu, imam sretnu okolnost da su moji sinovi spremni da nastave što sam ja započeo, i ne samo sinovi nego i unuci i to je ono potrebno da tri generacije dođu do jednog veka u vinariji, odnosno do 50 godina u vinogradarstvu", priča Milisavljević.
Među čokotima na Fruškoj gori je Dragan Zarić, slikar i vinar koji živi u Kanadi, a neguje vinovu lozu na potezu između manastira Staro i Novo Hopovo.
Na berbu čekaju "kaberne sovinjon" i jedinstvene sorte grožđa za proizvodnju srpskog konjaka - armanjaka.
"U Gaskonji imaju devet dozvoljenih sorti, kod mene imaju četiri. To su 'fol blanš', 'inji blan', 'kolombar', 'klaret de gaskonj'. Od tog grožđa proizvodimo 'lo de vin' kako Francuzi kažu 'vodu života' – 'armanjak'. U Irigu će odležavati. Najstariji 'armanjak' je iz 2012. Burad su prvoklasna od srpskog hrasta od 500 litara. Mogu da traju 100 godina", ističe Zarić.
Poslednjih godina, među čokotima su novi i mladi ljudi, sa svetskim vizijama i definisanim ciljevima.
Braća Stojšić u Banatskom vinskom selu Gudurici, uz pomoć roditelja, vide sebe u vinogradarskom svetu.
"Mislim da je to posao naše budućnosti, od koga može lepo da se živi, pošteno da se radi i da se nečemu nada", kaže Ivan Stojšić iz Gudurice.
.jpg)
