Izvor: Politika, 27.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ministri ponavljači
U Srbiji dva odsto srednjoškolaca godišnje obnavlja razred,
U Srbiji godišnje razred ponavlja 0,60 odsto osnovaca i dva odsto srednjoškolaca, odnosno nešto više od šest hiljada učenika srednjih škola.
U Nemačkoj svaki četvrti učenik jednom u toku školovanja ponovi razred, ili 250.000 učenika godišnje. Brojka varira od pokrajine do pokrajine, pa tako, na primer, u pokrajini Šlezvig Holštajn svaki drugi učenik u toku školovanja padne razred. Zanimljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da je, prema podacima iz 2003. godine, u Nemačkoj svaki peti petnaestogodišnjak u toku dotadašnjeg školovanja bar jednom pao godinu.
To, međutim, nije ništa u poređenju sa, recimo, Francuskom. Tamo je oko 38 odsto petnaestogodišnjaka bar jednom palo godinu u toku školovanja. Francusku po broju ponavljača u stopu prate Luksemburg, Portugalija i Belgija. Blizu su Španija, Holandija i Meksiko. Istovremeno u Danskoj i Švedskoj tek svaki dvadeseti učenik tokom celokupnog školovanja padne godinu, a u Norveškoj, Japanu i Koreji nema uopšte ponavljanja.
"Razbijeno" odeljenje
Da li to znači da je naš obrazovni sistem bolji, a nastavnici i učenici uspešniji od svojih kolega u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj?
– Ne može se baš tako jednostavno zaključivati. Prvo, ne postoji precizan broj koliko učenika u Srbiji u toku školovanja ponovi razred. Zatim treba imati u vidu da je naš školski sistem drugačiji od ostalih. Kod nas je samo osnovna škola obavezna, a tamo je i deo srednjoškolskog obrazovanja obavezan. Zatim, osnovna škola u tim zemljama traje četiri, pet ili šest godina. Sve to treba imati u vidu – ističe naš poznati pedagog-didaktičar univerzitetski profesor Mladen Vilotijević, nekadašnji dekan beogradskog Učiteljskog fakulteta i direktor osnovne škole "Braća Ribar" (sadašnja "Kralj Petar Prvi").
On ukazuje i na to da se u mnogim zemljama ne smatra tragičnim ako neko ponovi razred. Prošle godine se, recimo, u Berlinu raspalo celo odeljenje, jer je od ukupno 22 učenika njih 15 ponavljalo razred.
–– U Francuskoj nije sramota ponavljati. I ne kaže se ponavljanje, već obnavljanje. Ponavljaju i deca koja nemaju slabe ocene. Ponovci ili osnovci su i oni učenici koji nisu dovoljno zreli ili pak imaju probleme u porodici. Smatra se da će im to pomoći da kasnije budu uspešniji – objašnjava Milena Matić, potpredsednik Upravnog odbora Francuske škole u Beogradu.
Tamo se u osnovnoj školi najviše pažnje poklanja francuskom jeziku, zapravo, gramatici i pravopisu. I to sve na račun ostalih predmeta koji se malo i površno uče. Zato deca kad krenu u srednju školu dožive šok zbog zahteva nastavnika iz ostalih predmeta. I mnogi tada ponavljaju razred.
U mnogim zemljama su "kvalitet znanja i zrela ličnost" zapravo u prvom planu, a tome je podređeno i ponavljanje razreda. Mnoge uspešne ličnosti, među njima i političari, svojevremeno su "omanule" godinu i o tome otvoreno govore.
Tako je, prema pisanju nemačkih listova, Per Štajnbrik, nemački ministar finansija, ponavljao deveti razred. Bio je to, kako je sam rekao, šok koji je došao blagovremeno. Ponavljač je i Edmund Štojber, predsednik pokrajinske vlade Bavarske. On je u sedmom razredu izgubio godinu zbog latinskog, a recimo Barbara Zomer, ministar prosvete nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija, ponavljala je deseti razred zbog matematike. Radije je plesala nego učila. Tada joj je jedna nastavnica rekla da će uspeh biti ako u životu postane čuvar u zoološkom vrtu.
Profesor Vilotijević ukazuje i na činjenicu da su u mnogim zemljama definisani standardi znanja kao objektivni i jasni kriterijumi, koji motivišu. Na primer, učenik je ovladao nižim nivoom znanja, ali želi da dosegne viši nivo. I zato može da se ponovi godina.
Stres za roditelje
– U našoj zemlji toga nema, jer nema ni standarda znanja. U razvijenom svetu se veoma retko poklanjaju ocene, jer se tamo uspeh meri znanjem i kreativnošću, a ne ocenom. Ali tamo postoji i razvijeno tržište rada, čega kod nas nema– ističe Vilotijević.
Mnogi nemački stručnjaci, međutim, smatraju da ponavljanje ne podstiče učenike da bolje uče, da je to stres i za roditelje i da broj ponovaca treba znatno smanjiti, a u dogledno vreme "ponavljanje" i ukinuti u školama.
Njihovo mišljenje deli i naš sabesednik:
– Idealna škola je škola bez ponavljača, odnosno škola uspeha za sve učenike. Sve inovacije u nastavi idu ka tom cilju, počevši od osavremenjavanje učila, kreiranja novih planova i programa, pa do promena u metodama rada. Škola bez neuspešnih đaka "rađa" zdravije ličnosti koje su sigurne u sebe. Neuspeh u našem okruženju ima negativnu konotaciju, tako da je u Srbiji sramota biti ponovac. Međutim, nije dobro ako se broj ponavljača smanjuje snižavanjem kriterijuma i poklanjanjem ocena.
I u drugim zemljama, a ne samo u našoj, u odeljenju sedi prevelik broj učenika. Uz to, u tim državama i nastavnici imaju veću normu časova nego kod nas, što se negativno odražava na kvalitet nastave. Na broj ponovaca utiče i veliki broj migranata. Deca iz Azije, Afrike neretko žive u teškim socijalnim uslovima, ne znaju dobro jezik zemlje u koju su se doselila, a neka moraju i da rade i da uče.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 27.09.2006.]
.jpg)
