Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mala podrška olakšaće starost
BEOGRAD - Svakoj četvrtoj osobi starijoj od 70 godina potrebna je pomoć kako bi mogla nesmetano da obavlja uobičajene dnevne kućne poslove. Na listi bespomoćnih, osim lica koja nemaju nikakva mesečna primanja ili žive sa minimalnim prihodima, nalaze se žene i stariji ljudi iz seoskim sredinama.
Na ovakvu sliku života građana Srbije koji su „zagazili“ u osmu deceniju ukazali su rezultati istraživanja društva „Amiti - snaga prijateljstva“.
Pre dve godine samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je devet odsto osoba ove starosne dobi koristilo neki od programa podrške, kao što su „pomoć u kući“, klubovi za stare, socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i narodnu kuhinju. Vaninstitucionalna pomoć tada je postojala u samo 58 opština od ukupno 165, koliko ih ima u Srbiji.
Danas, dve godine kasnije, 100 opština se kroz pomenute vidove socijalnih programa brine o oko 30.000 svojih starih građana. Pokazalo se da oni ipak najviše poverenja imaju u državne institucije, pa tako 7.000 njih korisnik je usluge „pomoć u kući“, koju organizuje upravo država.
Tako Gerontološki centar u Beogradu pruža ovaj vid pomoći za 3.000 korisnika. Onima koji su se ipak odlučili da sačuvaju svoju privatnost i da ne menjaju svoj dom ni za jedan drugi ručak može da pripremi jedna od 667 geronto-domaćica, koliko ih je zaposleno u ovom centru. Za taj posao prošle godine je obučeno oko 200 negovateljica, ali ih je i dalje malo da bi se ispunile želje svih kojima je njihova pomoć potrebna, tvrdi zamenik generalnog direktora ove ustanove Olga Nikolić.
- Svakodnevno dobijamo nove zahteve potencijalnih korisnika usluge „pomoći u kući“. Samo je sa opštine Čukarica poslednjih dana pristiglo 70 zahteva - navodi Nikolićeva. Ona kaže i da će zbog velikog interesovanja u septembru biti organizovana još jedna obuka za negovateljice.
- Jedna domaćica u toku dana poseti po tri korisnika i koliko će se zadržati zavisi od usluge koja treba da se odradi. U opisu posla negovateljica stoji pomoć u obezbeđivanju ishrane i održavanju lične higijene. Ukoliko se korisnici otežano kreću, one su tu da im to kretanje olakšaju, ali i da nabavljaju novine i knjige, staraju se o plaćanju komunalija - objašnjava Nikolićeva.
Cena usluge „pomoć u kući“ prilagođena je materijalnom standardu korisnika, a naplaćuje se po satu. Tako za samo 26 dinara staroj osobi može da se pripremi lagani doručak, da se pospremi stan ili bilo šta drugo da se uradi za šezdeset minuta.
Za razliku od onih koji su upućeni na pomoć geronto-domaćica, većina starih u Srbiji se oslanja na članove svoje porodice i zbog toga se osećaju srećnijima od ostalih. Problem je što se mladi potomci sve više distanciraju od starijih članova porodice zbog nedostatka vremena i brzog ritma života, ili recimo, odlaska u inostranstvo.
Nema pouzdanih podataka koliko u našoj zemlji ima usamljenih osoba, ali prema nekim grubim procenama od 1.600 korisnika „pomoći u kući“, samo njih 400 ima decu ili rođake. Od preostalih 1.200 samo 10 odsto ima bračnog partnera.
U VRHU
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji živi 1.240.505 ljudi starijih od 65 godina, čime se svrstavamo u sam vrh najstarijih nacija. Od toga 247.029 njih živi u Beogradu, a u Vojvodini oko 300.000.
DA NIJE ZABAVE, NE BI SVETA BILO
U Beogradu stara lica takođe često posežu za institucionalnom pomoći, pa se najčešće odlučuju za domove penzionera. Oko 220 njih odlučilo se da svoje staračke dane provede u domu na Karaburmi, 269 njih na Voždovcu, ali i u stacionaru Diljska, sa kapacitetom od 111 mesta.
Domu penzionera „Bežanijska kosa“ trenutno ima oko 600 stanara. O njima brine medicinsko osoblje, ali i brojni zaposleni koji se trude da im olakšaju život.
- Važno je da im dan bude ispunjen, pa u zavisnosti od njihovog psihofizičkog stanja, učestvuju na glumačkim sekcijama, rekreativnim, folkloru... Ostavljena im je i sloboda da se sami organizuju u zavisnosti od raspoloženja - kaže za Glas Mirjana Novakov, upravnik doma Bežanijska kosa.
Istraživanje društva „Amiti“ pokazalo je da se stara lica oslanjaju prvenstveno na svoju decu, ali i na pomoć prijatelja i svojih suseda. Komšijski odnosi i prijateljska pomoć se često pretvaraju u poslovni odnos, pa tako čuvanje starih lica sve više postaje jedno od unosnijih zanimanja. Brojni su oglasi preko kojih stara i usamljena baka traži nekog ko će svakog dana da joj spremi svež obrok, pospremi stan, kupi lekove, ali i ko će da joj pravi društvo. Onima koji ne mogu da reše stambeno pitanje ovo je jedan od načina da sebi i porodici obezbede dom.
U sličnoj situaciji našla se i dvadesetsedmogodišnja Dragana Starčević, koja brine o pet decenija starijoj baka Mari.
- Slučajno sam je upoznala na jednoj proslavi kod zajedničkih prijatelja. Došla je sama, pomalo zbunjena, ali ipak se brzo uključila u razgovor o trenutno situaciji u zemlji. Rekla mi je da ne propušta vesti na jedan sat i da svakodnevno čita dve dnevne novine - započinje priču ova studentkinja.
Dragana kaže da nije lako udovoljiti željama i potrebama bake i da često znaju da se naljute jedna na drugu, ali da bes kratko traje.
- Dešava se da popustim i ja, nekada zbog griže savesti, a češće zbog svojih emocija. Maru doživljavam kao svoju baku. Priznajem da sam pristala da brinem o njoj zbog toga što je rekla da nema naslednika, a da bi vrlo rado svoj stan ostavila nekom ko bi joj društvom ispunio staračke dane - opisuje Dragana svoj odnos prema Mari.
Ona priznaje da bi, naravno, volela da nasledi Marin stan, ali da je posle četiri godine druženja i zajedničkog života to postalo sporedni razlog. Dragana nije potpisala ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojom štićenicom i nada se da se jednoga dana neće iznenada pojaviti neki naslednik.
