Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I majke ne plaćaju alimentaciju
Ipak među neodgovornim roditeljima više je očeva – ima onih koji radije idu u zatvor ili prenose svoju imovinu na drugog
Svake godine u Srbiji se razvede oko osam hiljada parova, asvaki drugi muškarac smatra da prestankom bračnog prestaje i njegov roditeljski status i – odbija da plaća alimentaciju. Uvid u podatke Republičkog zavoda za statistiku svedoči da oko hiljadu majki godišnje preko suda „podseti” nesavesne očeve da treba da izmire svoje obaveze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema naslednicima, a advokati koji su uključeni u brakorazvodnu parnicu tvrde da je bitka za neplaćanje alimentacije jedna od najmučnijih epizoda „ratovanja” strasno isposvađanih supružnika.
„Misao kojom se rukovodi većina muškaraca glasi: ’Neću njoj da dajem pare!’, a sudska praksa pokazuje da plaćanje alimentacije izbegavaju svi – i imućni i siromašni. Mnogi roditelji su u stanju da donesu drastične životne odluke i promene život iz korena kako bi izbegli da daju novac za izdržavanje sopstvenog deteta. Neki od njih rukovođeni principom ’mali problemi se uspešno rešavaju većim’ daju otkaz u firmama, rade na crno, prodaju stanove kako se imovina ne bi vodila na njih, žive u iznajmljenim stanovima, odnosno na adresama nedostupnim sudskim pozivarima”, ističe Vera Totić, predsednik Udruženja samohranih roditelja.
A kada želi da ilustruje kolika je želja da se po svaku cenu izbegne plaćanje alimentacije, ona navodi primer oca šestogodišnje devojčice koji je tri puta „birao” odlazak u zatvor umesto plaćanja alimentacije. Svaki put kada bi izašao iz zatvora on bi upisivao prvu godinu nekog fakulteta ne bi li mu zvanje večitog studenta bilo olakšavajuća okolnost za neplaćanje alimentacije, a sada je za njim raspisana policijska poternica.
„Neodgovornost nije muškog pola, odnosno nisu samo očevi ti koji nakon brakorazvodne parnice ’zaboravljaju’ na decu. Mnoge majke koje su ostavile decu očevima, ušle u nove bračne luke i rodile ’novu’ decu ponašaju se na isti način, tako da u Udruženju samohranih roditelja, koje ima 530 roditelja, čak 132 samohrana oca vode sudske sporove protiv nesavesnih majki. U poslednje četiri godine, koliko ja vodim ovo udruženje, tri majke i četiri oca otišli su na služenje zatvorske kazne zbog neplaćanja alimentacije”, ističe Vera Totić.
Naša sagovornica ističe da su firme u kojima su zaposleni nesavesni roditelji najčešći „saučesnici” u neplaćanju alimentacije i objašnjava da u 90 odsto slučajeva obračunske službe preduzeća alimentaciju isplaćuju nakon što od plate odbiju sve kredite i doprinose, tako da se za alimentaciju oduzima procenat od umanjenog dela plate. Ima mnogo firmi koje isplaćuju plate iz dva dela – jedan deo ide radniku na ruke, a drugi deo na tekući račun, a kada sud traži potvrdu o visini primanja oni prikazuju samo onaj deo plate koji se uplaćuje na tekući račun, navodi naša sagovornica.
Ona objašnjava daiznos alimentacije varira u zavisnosti od uzrasta deteta – obično se za bebe i decu predškolskog uzrasta određuje 15 odsto od plate, za dete od prvog do petog razreda osnovne škole obično se uzima 20 odsto od plate, a za onu koja su završila osnovnu školu obično se za alimentaciju traži 25 odsto od plate. Kada dete krene na fakultet ponekad se traži i polovina plate za alimentaciju, ali mora se imati na umu da je po navršenom punoletstvu deteta, roditelj dužan da plaća izdržavanje samo dok je ono na redovnom školovanju.
Dragan Vulević, načelnik Sektora za brigu o porodici Ministarstva rada i socijalne politike, ističe da sudski postupak za utvrđivanje iznosa alimentacije ne traje dugo, ali je problem u tome što se u praksi te odluke ne sprovode, sve dok taj postupak ne stigne do izvršnog suda.
„Zakonodavac je propisao minimalnu sumu za izdržavanje deteta kojom treba da se rukovodi sud prilikom utvrđivanja sume u izdržavanju. To je suma koju država izdvaja za hraniteljstvo i koja u ovom momentu iznosi 26.732 dinara. Treba imati na umu da neplaćanje alimentacije jeste krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora, ali je ova sankcija uglavnom uslovna. Alimentacija se može „naplatiti” ne samo preko plate, već i putem zaplene imovine, ali ima roditelja koji su radikalni u svom odbijanju da plate alimentaciju pa rasprodaju svu imovinu ili je „prevedu” na nekog drugog, tako da je naplata alimentacije praktično nemoguća. Dodatni problem predstavlja činjenica da u dvomilionskom Beogradu postoji samo jedan izvršni sud, koji je pretrpan najrazličitijim tužbama, tako da jedan sudija u proseku ima između 5.000 i 6.000 predmeta, a tužbe iz oblasti porodičnog prava, nažalost, nemaju pravo prvenstva”, zaključuje Dragan Vulević.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 01/03/2010]
.jpg)
