Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I koncertima popisuju dijasporu
Ne postoje tačni podaci koliko ima ukupno Srba koji žive van Srbije, mada se nezvanično procenjuje da ih je oko četiri miliona. Takođe, mnogima nije do kraja jasan njihov status, da li su svi oni dijaspora ili ne. Jedna od takih rasprava nedavno se vodila i na sastanku skupštinskog Odbora za Srbe van Srbije, a utisak je da i narodni poslanici ponekad brkaju status Srba u, recimo, Mađarskoj sa onima koji žive u u Americi ili Australiji.
– Dijaspora nastaje kretanjem, migracijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i time se definiše suštinska razlika između dijaspore Srbije i Srba koji vekovima žive u našem okruženju. To razlikovanje je od velikog značaja za naše ljude koji žive u regionu i nama susednim zemljama. Ako bismo i njih smatrali dijasporom ugrozili bismo njihov status kao autohtonog naroda – kaže profesor dr Jovan Filipović, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu.
– Zemljama u okruženju – pojašnjava naš sagovornik – smatramo sve zemlje koje su nastale raspadom SFRJ uključujući i Sloveniju, kao i susede Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Albaniju. U tim zemljama Srbi su autohtoni narod, bez obzira na to da li im te zemlje priznaju takav status ili ne. Pod dijasporom podrazumevamo sve naše ljude, ne moraju biti svi srpske nacionalnosti, koji ne spadaju u autohtono stanovništvo u tim zemljama, pod uslovom da Srbiju smatraju svojom maticom, državom čiji autoritet poštuju i sa kojom se identifikuju.
U zemljama u okruženju, prema podacima Ministarstva za dijasporu, živi više od dva miliona Srba. U Sloveniji ima 40.000 Srba, u Hrvatskoj 200.000, u BiH 1.650.000 (u Republici Srpskoj 1.600 i Federaciji BiH 50.000), Makedoniji 45.000, mada procene govore i znatno više i Crnoj Gori više od 200.000. U Mađarskoj, prema poslednjem popisu, bilo je 3.800 Srba, ali se procenjuje da je taj broj veći i da ih je oko 10.000, dok u Rumuniji ima 22.000 građana srpske nacionalnosti. Prema nezvaničnim procenama, u Bugarskoj ih je između deset i petnaest hiljada, u tri opštine su autohtono stanovništvo.
Kada je reč o statusu, on je svakako najbolji u BiH, jer imaju status konstitutivnog naroda i svoj entitet. Status nacionalne manjine imaju u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Makedoniji, s tim što treba naglasiti da u Hrvatskoj oko 70.000 koji žive u istočnoj Slavoniji i Baranji ima poseban status. Međutim, bez obzira na ustavne garancije, u praksi se prava Srba u ovoj zemlji uglavnom ne poštuju. Status nacionalne manjine za Srbe ne postoji u Sloveniji, ovde se, prema podacima Ministarstva za dijasporu, 10.000 ljudi srpske nacionalnosti vode kao izbrisani, jer nisu dobili slovenačko državljanstvo, u Albaniji takođe Srbi nemaju status nacionalne manjine, kao ni u Bugarskoj.
Dok se broj Srba u zemljama u okruženju može donekle tačno odrediti, za Srbe u rasejanju mnogo je teže baratati ciframa, pretpostavlja se da je reč o još dva miliona Srba van granica Srbije. Ministarstvo za dijasporu namerava da u narednom periodu evidentira sve Srbe u rasejanju, što nimalo nije lak zadatak, niti ga je moguće u potpunosti izvesti.
Ipak, to je najlakše uraditi uz neki dodatni podsticaj, kaže dr Jovan Filipović. Naravno, svi koji podnesu zahtev za srpsko državljanstvo biće automatski evidentirani, ali tu postoji još načina.
– Recimo, zašto ne bismo – kaže naš sagovornik – našim ljudima iz sveta koji dolete na surčinski aerodrom ponudili karte za utakmice Crvene Zvezde ili Partizana. Tribine naših fudbalskih timova su ionako poluprazne, a prisustvo mladih iz dijaspore na tim mečevima samo bi popunilo stadione, uz to oni bi kupili i klupske šalove, zastave i ostavili bi više novca nego što karte koštaju. Ono što je još važnije od toga to je da bi oni time stekli utisak da država brine o njima i da iskazuje neki gest dobrodošlice, a to bi bila prilika i da ih evidentiramo, da znamo kako se zovu i gde žive.
Jednu od mogućnosti evidentiranja, ističe Filipović, nude i sajtovi preko kojih bi naši ljudi u svetu mogli da dobijaju informacije o zbivanjima u zemlji, o kalendaru naučnih, sportskih i drugih događaja u matici, tako da mogu posetu familiji i prijateljima da usklade sa, recimo, godišnjim skupom matematičara, fizičara, ili nekim drugim naučnim skupom, ako je reč o akademskoj dijaspori, izložbom, kulturnim događajem. Mi smo imali nedavno organizovan skup fizičara na kome je bilo i 17 naših uglednih naučnika iz dijaspore.
Ministarstvo za dijasporu želi i da za značajne kulturne događaje ljudima koji se iz dijaspore nađu u Beogradu podeli jedan broj besplatnih karata. KUD "Lola" je prvi odgovorio na ovu inicijativu i odvojio čak hiljadu besplatnih karata za svoj godišnji koncert.
– Tako ćemo moći da kontaktiramo sve one koji se jave za koncert, da eventualno uzmemo njihov i-mejl i da budemo sa njima u kontaktu. To su jedini načini da se dijaspora evidentira, a sa evidentiranjem uporedo ide i projekat partnerstva, jer baza podataka o dijaspori nije važna sama po sebi, već kao početak obostrane saradnje i rada na najrazličitijim projektima – ističe dr Jovan Filipović.
[objavljeno: ]
