Izvor: Politika, 31.Okt.2015, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I jezik se može planirati
Ima li savremena lingvistika koristi od sve zastupljenijeg običaja pojedinih izdavača da proglašavaju reč godine, na koji način organizovati leksičko planiranje i kako pratiti nastanak i širenje neologizama u savremenom srpskom jeziku, kolika je važnost da država stane iza naučnika koji rade na kapitalnim jednojezičnim rečnicima, ali i kvalitetnim terminološkim rečnicima, šta sve može da se naučni na sajtu „Jezikofila“, samo su neke od tema na koje su ukazali učesnici naučnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupa „Srpski jezik i aktuelna pitanja jezičkog planiranja“, koji je održan pod pokroviteljstvom SANU, a u organizaciji Odeljenja jezika i književnosti, Instituta za srpski jezik, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Matice srpske i Fonda „Đorđe Zečević“ za negovanje i unapređenje ćirilice.
Neki od zaključaka ovoga skupa odnose se na stvaranje nacionalnog lingvističkog korpusa na internetu, čiji nosilac treba da bude Institut za srpski jezik SANU, na uspostavljanje bolje komunikacije sa srpskom dijasporom, a dotaknuto je i „bolno“ pitanje lektorata za srpski jezik na inostranim univerzitetima. Kako je naglasio predsednik organizacionog odbora ovog skupa Sreto Tanasić, početkom sledeće godine SANU će ovom problemu posvetiti okrugli sto.
Budući da je jedna od tema bila i podrška države, osobito u finansiranju projekata, predsednik SANU Vladimir Kostić izrazio je žaljenje zbog toga što niko iz Ministarstva kulture, ni iz Ministarstva prosvete, nije prisustvovao ovom naučnom skupu, iako su njihovi predstavnici blagovremeno dobili pozive. Jedino je Jasmina Mitrović, kao izaslanik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, iskazala poštovanje radu srpskih lingvista.
Predrag Piper je govorio o važnosti jezičkog planiranja, u situaciji kada država nema strategiju jezičke politike, Sreto Tanasić je u referatu istakao da je za sprovođenje jezičke politike značajno planiranja izdavačke delatnosti, Milorad Radovanović je govorio na temu „Ponovo o izdavanju celokupnih dela Pavla Ivića“, a Mitra Reljić o najnovijim uzrocima i pokazateljima urušavanja identiteta i integriteta srpskog jezika na Kosovu i Metohiji. Slobodan Remetić je u svom izlaganju govorio o srpskoj dijalektologiji danas i sutra, Rada Stijović o književnojezičkoj normi i medijima. Uopšte, u više izlaganja, ukazano je na loše stanje jezika u medijima, a posebno je profesor Milorad Dešić, izlažući na temu o srpskom standardnom akcentu i novijoj leksici, dao primere složenica i skraćenica koje se prilagođavaju četvoroakcenatskom sistemu srpskog jezika. Jelica Stojanović je analizirala aktuelna pitanja i probleme srbistike u Crnoj Gori.
Razmatrajući problem leksičkog planiranja, Rajna Dragićević je istakla da je moguće tačno utvrditi kada je neka reč počela da se upotrebljava, kao i to da je moguće pratiti njenu rasprostranjenost u jeziku. Ona je navela primer da je reč „selfi“ prvi put na svom blogu upotrebio jedan australijski student 2002. godine, a da je ova reč dospela u širu upotrebu 2012. godine.
– Američko dijalektološko društvo, te izdavači Oksford juniverziti pres i Kolins dikšeneri, biraju reči godine, a među tim rečima, pored rasprostranjenog „selfija“, nalazila se se i reč „vejp“. Problem sa ovakvim proglašavanjem reči godine ukazuje pre svega na izostanak lingvističkih kriterijuma pri izboru, u korist veličanja estradnih pojava godine. Važno je da jezički stručnjaci pre svega ponude određene tvorbene modele reči, rekla je Rajna Dragićević.
Na izlaganje Dragićevićeve na neki način nadovezao se i Vladan Jovanović, koji je primetio da je važno izdavanje kvalitetnih terminoloških rečnika upravo zbog prakse političke i zakonodavne terminologije da prisvaja reči iz drugih oblasti. Na primer medicinski izraz „skrining“, koji se odnosi na preventivni pregled, koristi se kao rogobatni politički izraz. Terminološki rečnici rađeni bez konsultacijama s lingvistima često imaju krupne nedostatke, istakao je Jovanović.
Marina Nikolić predstavila je interaktivni sajt „Jezikofil“, u okviru kojeg stručnjaci rešavaju jezičke nedoumice, i koji je u toku dve godine postojanja imao čak dva miliona pregleda.
– Pored rešavanja aktuelnih jezičkih problema, u planu sajta je i stvaranje audio-akcenatskog mini-rečnika, kao i rečnika informatičkih termina – dodala je Marina Nikolić.
Obrađujući temu srpskoslovenskog srednjovekovnog korpusa, u okviru staroslovenskog jezika, Viktor Savić posebno je podvukao problem manipulacija, posebno bugarskih lingvista, koji prisvajaju srpsku rukopisnu baštinu.
– Zbog toga je važno definisanje srpskog srednjovekovnog korpusa – dodao je Savić.
Duško Vitas je govorio o jezičkoj infrastrukturi za izučavanje i obradu srpskog jezika, a Miloš Kovačević o normativnom statusu sinonimnih i bliskoznačnih tvorenica u srpskom jeziku. Radivoje Mladenović bavio se proučavanjem srpske jezičke baštine Kosova i Metohije, a Đorđe Otašević je govorio o planiranju u srpskoj leksikografiji i rekao da bi bilo korisno ukoliko bi postojeći rečnici mogli da se koriste putem mobilnih telefona. Mate Pižurica je predstavio lingvističke projekte Matice srpske, a Vladislava Ružić je govorila o stabilnosti rekcijskih predloških dopuna.
Svi izloženi radovi biće štampani u posebnom zborniku, kao i prilozi Ivana Klajna i Milorada Pupovca, koji iz opravdanih razloga nisu prisustvovali skupu.
Javnost se često pita šta rade srpski lingvisti – oni rade, ali za mnoge poslove nemaju podršku države. Dokaz za to je i ono što je naglasio akademik Kostić: ni na ovom skupu nije bilo nikoga iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja niti iz Ministarstva kulture.
.jpg)
