Izvor: Kurir, 22.Dec.2010, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I SLEDEĆA GODINA LOŠA ZA NOVINARE I MEDIJE
BEOGRAD - U narednoj godini može se očekivati još lošiji položaj medija i novinara, nego u 2010, koju su obeležili smanjenje prihoda od oglašavanja i visoke i neadekvatne kazne kojima se krše medijske slobode, navedeno je u izveštaju medijskog monitoringa koji je predstavljen javnosti.
- Posledice ekonomske krize u medijima vide se iz pada prihoda od reklama, pa je u odnosu na 2009, kada je budžet za oglašavanje iznosio oko 250 miliona evra, do medija ove godine došlo svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 160 miliona evra - rekao je glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić.
On je na konferenciji za novinare četvrtog Medijskog monitoringa Medija centra i Fondacije Konrad Adenauer istakao da primeri sudske prakse, kao što je kažnjavanje dnevnog lista Pres sa dva miliona dinara, koje mora da isplati pevačici Svetlani Ražnatović, predstavljaju pritisak na medije i sužavanje slobode informisanja.
Vlajić je podsetio da se, prema najnovijem izveštaju organizacije ''Reporteri bez granica'', Srbija nalazi na 85. mestu po stepenu medijskih sloboda. Prošle godine bila je na 62. mestu, dok su u regionu lošije rangirane samo Crna Gora koja je na 104. mestu i Kosovo, koje zauzima 92. poziciju.
Predstavljajići deo izveštaja, koji se tiče štampanih medija, novinarka Vremena Tamara Skroza je naglasila da su lokalni mediji direktno izloženi političkim uticajima i samovolji opštinskih moćnika, jer finansijski zavise od njih i zato moraju dobro da vode računa kome smeju, a kome ne smeju da se ''zamere''.
Skroza je kao loš primer izveštavanja, u periodu oktobar-decembar koji je obuhvaćen monitoringom, navela da se novinari nisu bavili pitanjem zašto je zemljotres u Kraljevu izazvao toliku materijalnu štetu i kakav je kvalitet građevina u Srbiji.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković je naveo da se posledice ekonomske krize ogledaju u promeni vlasništva u dva medija sa nacionalnom frekvencijom, a to su televizije ''Fodž'' od koje je nastala ''Prva srpska televizija'' i Televizija ''B92'' koju su dokapitalizovali švedski investicioni fond i grčki biznismen sa 425 miliona dinara, čime su stekli vlasništvo nad 80 odsto akcija.
Prema rečima Radojkovića, Javni servis posluje sa gubitkom od 20 miliona dinara, što objašnjavaju činjenicom da ne mogu da prikupe više od 50 odsto pretplate, dok Radio-televizija Vojvodine svoje probleme rešava otpuštanjem 350 zaposlenih.
Radojković je kazao da jedino "toliko kritikovana" Televizija ''Pink'' ima jasnu vlasničku strukturu i profit, što se vidi i u otvaranju novih kanala u Makedoniji i Sloveniji.
Ipak, Republička radiodifuzna agencija je u proteklom periodu imala najviše ''posla'' sa tom televizijom, podnosila je prekršajne prijave koje je ''Pink'' uredno plaćao, ali se, zbog velikog broja prekršajnih prijava, približila situaciji da bude kažnjena zabranom emitovanja u trajanju od 30 dana, kazao je Radojković, Jedine pozitivne vesti su što se nastavlja borba protiv piratskih radio-stanica i osnivanje Dunavske medijske mreže, koja predstavlja doprinos strategiji približavanja Evropskoj uniji, smatra Radojković.
Kada je reč o položaju Internet portala u Srbiji, urednik časopisa Ekonomist Zoran Preradović je naveo da sajtovima prvenstveno nedostaje ekskluzivitet, a štampani mediji prednost daju vestima objavljenim u ''papirnom izdanju'', pa one na portalima ostaju bez dorade.
- Internet ni posle dve decenije prisustva u Srbiji nije komercijalizovan i teško je ostvariti profit od oglasa ili pretplate - rekao je Preradović i dodao da je prošle godine na internet oglašavanje otišlo svega 1,9 odsto reklamnih budžeta.
Govoreći o najavljenoj Medijskoj strategiji, učesnici konferncije su se saglasili da se sa njenom izradom neopravdano kasni i da ona sa pojedinim spornim predlozima, kao što je formiranje 15 javnih radio-difuznih servisa, neće regulisati medijsku scenu u Srbiji.
