Izvor: Danas, 14.Jan.2016, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Evropa uči o veri
Beograd - Gotovo sve evropske države imaju versku nastavu u javnim školama. Izuzetak su Slovenija, Albanija, Crna Gora i Francuska, koja je napravila otklon još od revolucije 1789, ali i ona preko široke mreže rimokatoličkih škola i fakultativne nastave u pojedinim regionima daje mogućnost da se učenici verski obrazuju u svojoj religiji. Analiza Predraga Đuknića, nastavnog savetnika u Odboru za versku nastavu Arhiepiskopije Beogradsko-karlovačke, pokazuje da u Evropi postoji nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << modela organizacije te nastave: kao konfesionalni predmet obavezan za sve učenike, konfesionalni izborni sa alternativom etike ili nekog drugog humanističkog predmeta, ili kao nekonfesionalni predmet opšteobrazovnog religijskog sadržaja.
Verska nastava je obavezna i u Severnoj Irskoj, na Kipru i u Grčkoj, gde crkva ima važnu ulogu u društvenim i ekonomskim aktivnostima. U Belgiji više od polovine ukupnog broja učenika ide u škole čiji je osnivač Rimokatolička crkva koje imaju konfesionalnu versku nastavu. U ostalim javnim školama ona je obavezan predmet, za koji može postojati alternativa u vidu nastave etike. Španija takođe ima konfesionalni model. Do Ustava 1978. predmet je bio obavezan za sve učenike, a sada je izborni. Izuzetak od obaveznog izučavanja veronauke je Italija.
Nekonfesionalni tip verske nastave prisutan je u Finskoj, koja ima hrišćansku, većinom luteransku versku nastavu. Postoji i alternativni predmet etika, ali ga pohađa mali broj učenika. Švedska ima verski neutralan, nekonfesionalan predmet, koji je obavezan za sve učenike u državnim školama. U Holandiji se, takođe, u javnim školama sprovodi nekonfesionalna verska nastava. Međutim, samo 25 odsto škola u toj državi su javne. Školstvo je decentralizovano i privatizovano, pa privatne, među kojima i crkvene škole, mogu da sprovode konfesionalnu nastavu religije.
Engleska po svom specifičnom ustavno-pravnom i političkom sistemu, ima i posebno regulisanu versku nastavu. Ona je u javnim školama nekonfesionalnog tipa, ali engleska Crkva i druge hrišćanske zajednice mogu da utiču na njen sadržaj. Komiteti, u kojima su predstavnici Crkve Engleske, drugih hrišćanskih zajednica, udruženja nastavnika i lokalne obrazovne vlasti, daju saglasnost na program. Predmet je opštehrišćanskog karaktera i sadrži učenja svih hrišćanskih crkava prisutnih u toj zemlji.
Postkomunističke zemlje Evrope, većinom su razvile konfesionalni model izbornog tipa. Sve su, za razliku od zapadnoevropskih zemalja, posle Drugog svetskog rata imale prekid u izučavanju veronauke u državnim školama. Sa prekidom socijalističke ustavnosti, sa završenom denacionalizacijom, prihvata se i značaj uloge crkve u društvu, pa se ovaj predmet uvodi u škole. Poljska, Slovačka i Rumunija imaju konfesionalni tip predmeta. U Poljskoj je uveden 1999, a učenicima se kao alternativa nudi etika. U Letoniji i Litvaniji sprovodi se konfesionalna verska nastava, a alternativa je takođe etika.
Izborni predmet u Rusiji
Ruska Federacija je od 2000. eksperimentalno sprovodila versku nastavu i zavisila je od dobre volje vlasti pojedinih regiona. Od 2012. ona se zvanično sprovodi u svim školama Federacije. Predmet je izborni i zove se osnovi religiozne kulture i svetske etike. Ima šest modula, a roditelji se opredeljuju za jedan. Pored osnova pravoslavne kulture, predmeti konfesionalnog tipa su i osnovi islamske, budističke i judaističke kulture. Dva predmeta su nekonfesionalnog karaktera - osnovi svetske religiozne kulture i osnovi svetske etike.
