Izvor: Politika, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvali slaninu, drž se čvaraka
Ovogodišnja kačarevačka „Slaninijada” okupila manje izlagača nego ranijih godina, a izjalovilo se i obećanje da će cene biti i do 40 odsto niže nego u maloprodaji okolnih gradova
Kačarevo – Manirom iskusnog ceremonijalmajstora, s banatskim šeširićem na glavi i leptir-mašnom, među štandovima kobasica, slanine, leberki, pihtija i pečenica krstari Miroslav Žužić, glumac „Ateljea 212”.
– Prošle godine, u vreme „Slaninijade", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prodato je 118 tona slanine, ej, 118 tona. Sve mi se čini da se ove tako nešto neće ponoviti. Ekonomska kriza izgleda stigla i u Kačarevo – zagovara posetioce svima znani Žule.
Glumac nije omašio u proceni. Već sa ulaza u halu sportova, u kojoj je centralni izlagački i prodajni prostor, vidi se da je štandova manje no ranijih godina. Tradiciji su, po brojnosti i entuzijazmu da među prvima ugrabe najbolje a jevtino, verni ostali penzioneri. No, već posle prvog „informativnog kruga", i oni su sumnjičavo vrteli glavom. Cene su, komentarišu, iste kao u pančevačkim i beogradskim mesarama. Ništa od obećanja organizatora da će sve biti od deset do 40 odsto jeftinije.
Podsećamo Nenada Šaletića, predsednika Organizacionog odbora, na izjavu datu uoči početka „Slaninijade": „Svaki posetilac koji može da dokaže da je na bilo kom štandu kupio robu po cenama koje nisu niže nego u mestu iz koga je došao može da se obrati članovima Organizacionog odbora", rekao je onomad Šaletić na konferenciji za novinare.
– Da, da, samo da vidim fiskalni račun i uporedim ga sa onim iz drugih mesara – ne da se zbuniti naš sagovornik i dodaje da će u završnici „Slaninijade", tokom vikenda, i cene početi da se tope. Uzgred budi rečeno, pod svodovima kačarevačke hale sportova gotovo niko ne izdaje fiskalni račun...
Inače, među domaćinima su se čitavo to popodne 19. februara, kada je „Slaninijada" otvorena, razrađivale teze i poruke iz pozdravnog govora potpredsednika vlade Jovana Krkobabića, koji je prisutne oslovio sa „dragi rođaci i komšije", budući da je u Kačarevu proveo deo života.
Elem, obeća potpredsednik da će, konačno, ove godine biti završen put Kačarevo – Banatsko Novo Selo. Korak dalje otišao je Dušan Mrvoš, zamenik pančevačke gradonačelnice, najavivši da će gradska vlast učiniti sve da „Slaninijada" bude „deveto svetsko čudo". O velikoj muci Kačarevaca, vodi i vodovodu, niko nije zborio, ali može se na to gledati i sa vedrije strane: jeste da piju jednu od najlošijih voda u južnom Banatu, ali zato jedu najbolju slaninu. Nezvanična statistika kaže da kačarevački domaćini utove godišnje 5.000 svinja, a kvalitet mesnih prerađevina potvrđen je i odlukama žirija: prva dva mesta u konkurenciji slanina osvojili su Kačarevci, Slavko Ugrenović i Stojče Ristovski.
I ove godine, po tradiciji, čvarci su bili najtraženija roba. Prodaju se po 500 dinara za kilogram, a gosti „masne fešte" grickaju ih kao bombone, onako u hodu, i u hali i u okolnim ulicama. Nije im odoleo ni potpredsednik vlade. Na peckajuće pitanje „a holesterol", koje se čulo negde odzada, Krkobabić je diplomatski odgovorio: „Slanina se u Banatu oduvek jela".
Prvog dana „Slaninijade" beše i takmičenje u kuvanju paprikaša od svinjskog mesa: trijumfovao je Pančevac Jovica Ilić, dok je bez medalje ostao Jožef Huska, rodom iz Debeljače, koji je, kaže, specijalno zbog ovog takmičenja došao iz Štutgarta. Nisu mu pomogli ni „materijali" koje je za dizanje kvaliteta paprikaša doneo iz Nemačke.
Miodrag Šašić
---------------------------------------------------------
Od kafanske prepirke do festivala
Predanje kaže da je grupa Kačarevčana jedne zimske večeri 1988. za kafanskim stolom zapodela priču ko od njih pravi najbolju slaninu. Pošto niko nikom nije hteo da poveruje na reč, dogovoriše se da se raziđu na pola sata i da svako iz svoje pušnice donese po „komadišku". Ali, avaj, u neko doba shvatiše da nema sudije kadrog da oceni kvalitet i preseče sve dileme. Tako se zametnula ideja o „svetskom festivalu slanine"...
--------------------------------------------------------
Četiri sloja mesnata
Anđelko Ludoški, u svojoj knjižici „Domaća prerada mesa", kao autentične „brendove" notirao je „kačarevačku slaninu" (sa četiri sloja mesa) i „kačarevačku belu slaninu" (leđna slanina, debljine pet do šest santimetara). Ludoški pominje i „kačarevačku kobasicu", ali za to ovde ne mare, jer kažu da je taj proizvod u nadležnosti – Turije.
[objavljeno: 21/02/2009]
