Izvor: Politika, 18.Sep.2014, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatski premijer – neobavešten

Zoran Milanović najavio da će od vlasti u Beogradu tražiti udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu u Srbiji, jer ih „oni, koliko zna nisu dobili”

Rasprava o ugroženosti pripadnika hrvatske nacionalne manjine koji žive u Srbiji i juče je bila na dnevnom redu u Zagrebu, ali se ni na nove prozivke hrvatskih zvaničnika niko u Beogradu nije oglašavao. Kako je najavio hrvatski premijer Zoran Milanović, od vlasti u Srbiji će biti zatraženo da osigura udžbenike za hrvatsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacionalnu manjinu. Ova njegova najava usledila je kao odgovor na pitanje poslanika u Saboru koji su ponovo pokrenuli pitanje „asimilacijskih procesa” poput postupka srpskog predsednika Tomislava Nikolića, koji je Bunjevcima nedavno poklonio udžbenike na ćirilici. Hrvatska će, rekao je Milanović, od srpskih vlasti tražiti da se ponašaju onako kako se Hrvatska ponaša u zaštiti manjina. Zagreb, kako je rekao, traži jednak odnos prema Hrvatima u Srbiji, a „oni, koliko zna, nisu dobili obećane udžbenike od te iste vlasti”.

Hrvatski premijer očigledno nije dovoljno obavešten, jer kako za „Politiku” kažu u Ministarstvu prosvete, hrvatski đaci uveliko koriste udžbenike na svom maternjem jeziku. Kako objašnjavaju, u okviru programa „Besplatni udžbenici”, učenici hrvatske nacionalne manjine su dobili udžbenike za osnovne predmete – maternji, matematiku i svet oko nas.

„Svi učenici u Srbiji, bilo pripadnici manjina ili ne, dobijaju knjige za ova tri predmeta od prvog do četvrtog razreda, na svom jeziku. Za ostale razrede i predmete koji nisu pokriveni programom ’Besplatni udžbenici’, učenici sami nabavljaju knjige”, objašnjavaju u ministarstvu i podsećaju da učenici koji pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku uče iz udžbenika na hrvatskom iz kataloga odobrenih udžbenika u kome ima više od sto naslova.

Milanović se, inače, juče pohvalio i da Hrvatska kada su u pitanju prava nacionalnih manjina „ima standarde koje nema velika većina zapadnoevropskih država i s tim nije jednostavno živeti”. Prema njegovim rečima nije se jednostavno boriti za prava manjina u istočnoj Slavoniji, gde je besneo rat pre 20 godina i gde je „normalno da ima ljudi kojima je iritantno da vide službene natpise na pismu nacionalne manjine druge nacije”, ali je dodao i da se bez obzira na takav odnos pojedinih građana mora poštovani zakon i ustav, te da tu kompromisa nema.

„Koliko god to nekima bilo smetnja, trn u oku i to mogu razumeti, tu kompromisa nema. Tamo gde je Hrvatska, sprovode se hrvatski zakoni, bio to Vukovar ili Zagreb”, zaključio je Milanović.

Trebalo bi, međutim, podsetiti da je, kada je reč o upotrebi ćirilice u Hrvatskoj i pravima srpske manjine, nedavno reagovao Ustavni sud te zemlje, proglasivši neustavnim referendumsko pitanje kojim se tražilo ograničenje tih prava, u sredinama gde manjine čine polovinu stanovništva, a ne trećinu kako je sada. Raspisivanje tog referenduma je tražio „Štab za odbranu hrvatskog Vukovara”, desničarska organizacija, koja se godinu dana bori protiv ćirilice. Za to vreme u više navrata su razbijane dvojeziče table na zgradama državnih institucija, zbog čega je jedno vreme pored tabli bilo postavljeno i policijsko obezbeđenje.

----------------------------------------------------------------------

Kancelarija za manjinska prava ne reaguje

Iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava ni drugi dan zaredom nismo uspeli da dobijemo nikakvu reakciju na optužbe iz Zagreba. Kako su nam objasnili, oni ne vide potrebu za reakcijom  jer kritike stižu na račun predsednika Nikolića pa bi, kažu, trebalo da zovemo njegov kabinet. A kada su u pitanju zamerke na navodno nepostojanje udžbenika na hrvatskom, za to je, kažu, adresa Ministarstvo prosvete.

Podsećamo, kabinet predsednika Srbije se već prošle nedelje oglašavao ovim povodom, o čemu je „Politika” blagovremeno pisala.

J. Cerovina

objavljeno: 18.09.2014.

Nastavak na Politika...