Izvor: Politika, 30.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska i dalje otežava povratak Srba
U meri u kojoj ova susedna država obezbedi imovinska prava opadaće broj izbeglica u Srbiji
Posle 14 godina od kada je u akciji „Oluja” iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba, problem imovinskih i stanarskih prava izbeglica i dalje nije rešen. Nespremnost Hrvatske da na zadovoljavajući način reši probleme vraćanja individualnih prava svojih državljana srpske nacionalnosti koji kao izbeglice borave na teritoriji Srbije, svrstalo je našu zemlju u jednu od pet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država sa dugotrajnom izbegličkom krizom u svetu.
– Nažalost 200.000 izbeglih nije cifra ukupnog proterivanja iz Hrvatske. Pre toga bila je operacija „Bljesak” u kojoj je oko 40.000 ljudi napustilo zapadnu Slavoniju, ne treba zaboraviti odlaske koji su usledili 1998. godine tokom procesa reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u sastav Hrvatske – kaže za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
On smatra da ukupan broj izbeglih Srba iz ove susedne države svakako nije manji od 300.000 ljudi. On, takođe, ističe da u prilog ovoj tvrdnji govore i podaci iz popisa koji je Republika Hrvatska sprovela devedesetih godina.
Status izbeglice u Srbiji danas ima oko 86.000 ljudi, od čega su 80 odsto lica sa teritorije Hrvatske. Tu nesrećnu odrednicu dobili su zbog činjenice da ne mogu da reše najbitnije životne probleme.
– U meri u kojoj se vrate imovinska prava, u toj meri će i broj izbeglica opadati. To je suština zašto ljudi ostaju u statusu izbeglice. Tamo gde povrat bilo kojih prava nije moguć, red je da počnemo da pričamo o kompenzaciji – naglašava Cucić.
Stanarsko pravo svakako jeste najbitnije, ali nije i jedino koje se navodi kao problem u vezi sa ostvarivanjem prava izbeglica iz Hrvatske. Konvalidacija radnog staža, neisplaćene penzije, obnova imovine, učešće u procesu privatizacije, povraćaj svih zaposednutih poljoprivrednih imanja zakonskim vlasnicima, status boravka i državljanstvo za povratnike, suđenja za ratne zločine, bezbednosna situacija – još uvek su briga izbeglica.
Naš sagovornik napominje da je Hrvatska u potpunosti ispoštovala niz ličnih prava, kao što su upis u birački spisak, apliciranje za nova državljanstva i uglavnom sva druga, nematerijalna prava. Međutim, problem je sa onim, finansijski merljivim pravima.
Cucić je, takođe, podsetio da je jedno od retkih nematerijalnih prava koje nije rešeno pitanje poginulih i nestalih.
– Proces povratka svakako usporavaju i tajni spiskovi, odnosno poternice zbog navodnih ratnih zločina. Dešavaju se situacije da kada krene malo masovniji povratak ili neka vrsta trenutnog dolaska, uvek imate to da se dva ili tri čoveka uhapse zbog navodnog ratnog zločina, pa budu mesec dana u pritvoru, pa se ta optužnica niti podigne, niti se šta desi. I to za one koji bi hteli da se vrate, nažalost predstavlja jasnu poruku – kaže Cucić.
V. Dugalić
-----------------------------------------------------------
Kolektivni centri će se zatvarati
U Srbiji postoje 72 kolektivna centra, u kojima živi oko 6.200 ljudi. Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, kaže da će ti centri postepeno morati da se zatvaraju, ali da pri tom niko neće ostati bez krova nad glavom.
[objavljeno: 31/07/2009]
.jpg)
