Izvor: B92, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hraniteljstvo kao izazov
Beograd -- Iako nema preciznih podataka, u Srbiji postoji solidan broj hraniteljskih porodica.
Međutim, one nisu ravnomerno raspoređene, već su u seoskim sredinama mnogo zastupljenije nego u gradskim, a naročito u Beogradu. Da bi podstakli porodice i pojedince, ali i edukovali stručnjake, Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci "Familija" objavila je i priručnik "Hraniteljstvo kao izazov - porodični smeštaj dece sa posebnim potrebama".
Iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reč o prevashodno stručnoj literaturi, tema tog priručnika ukazuje na rastuće potrebe podrške i pomoći hraniteljskim porodicama.
Sva deca bez roditeljskog staranja zaslužuju posebnu pažnju, ali onoj deci među njima koja imaju teškoće u razvoju ili probleme u ponašanju potrebna je posebna briga i velika podrška.
Hraniteljstvo je jedan vid brige o deci koja nisu u mogućnosti da žive u svojim biološkim porodicama, a briga o deci sa posebnim potrebama smeštenim u hraniteljskim porodicama posebno je osetljiva.
Koordinatorka "Familije", doktorka Marija Mitić, kaže da se danas više ne može govoriti o deci s posebnim potrebama, već o deci čije se potrebe zadovoljavaju na poseban način.
U našem društvu, čak i među stručnjacima prva prepreka su predrasude, kaže ona. "To su predubeđenja da ljudi ustvari neće da prime decu s posebnim potrebama na porodični smeštaj, odnosno na hraniteljstvo. To nije tačno", kaže ona.
"Naši podaci iz 12 sedišta u Srbiji koje Familija pokriva, pokazuju da u proseku oko jedna četvrtina dece na smeštaju jesu deca sa posebnim potrebama", kaže ona.
Posebno su osetljiva deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju, oštećenjem vida, sluha ili telesnim oštećenjima, emocionalnim problemima i ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Bilo da žive u hraniteljskoj, usvojiteljskoj ili biološkoj porodici, imaju iste potrebe i prava kao sva druga deca, s tim što je za njihov razvoj veoma važno pravo na nediskriminaciju. To pravo im je u našoj sredini prilično uskraćeno.
"Danas u svetu imperativ, a kod nas se na tome radi, ali malo sporije odmičemo, jeste inkluzija, odnosno integracija te dece sa svom ostalom decom", kaže Mitićeva.
"Znači, uključivanje u škole, predškolske ustanove i obezbeđivanje njihovog mesta pod suncem Moramo reći da, kada govorimo o deci s teškoćama u razvoju i ponašanju, u osnovi često govorimo o zaboravljenoj deci", kaže ona.
Pored sve učestalijeg formiranja hraniteljskih klubova i udrženja širom Srbije, veliku pomoć i neophodnu podršku, kako porodicama tako i stručnjacima koji se bave zaštitom dece bez roditeljskog staranja, pružaju publikacije posvećene njihovim potrebama.
.jpg)
