Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana iz konzervi je dobrog kvaliteta
Domaće tržište preplavljeno je robom iz konzervi koja osim iz domaćih fabrika dolazi iz svih krajeva sveta, a najviše iz Tajlanda, Argentine, Maroka i zemalja iz okruženja. Zbog toga su građani često (ne)opravdano skeptični jer nemaju poverenja u kvalitet tih proizvoda.
Za kontrolu sadržaja konzervi primarno su zaduženi poljoprivredni inspektori koji svakodnevno rade na 13 kontrolnih punktova na ulazima u Srbiju.
Konzerve s voćem i povrćem
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Da bi roba iz uvoza bila ocarinjena, prvo mora da prođe našu kontrolu. Uvoznik kod nas mora da podnese zahtev o kontroli, koju sprovodimo tako što od svake pošiljke uzimamo uzorke koje šaljemo na proveru u akreditovane laboratorije. Na osnovu laboratorijskih izveštaja, mi robu prihvatamo ili odbijamo. Za robu koja je u redu izdajemo sertifikat uverenja o kvalitetu, na osnovu koga ta roba može da se ocarini i uđe na naše tržište - kaže Nenad Vujović, načelnik odeljenja za kontrolu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda pri Poljoprivrednoj inspekciji.
Svaki proizvođač mora da poseduje dokumentaciju i potvrdu o kvalitetu robe koju proizvodi. Inspekcija u određenom periodu sa tržišta uzima te proizvode za analizu, a proizvođače obilaze u naletima.
- Do sada nismo imali registrovanih prijava potrošača, zbog kojih bi smo izašli na teren - kaže Vujović.
Od konzerviranog voća, u lancu "Delta maloprodaje" najviše se prodaje ananas, čije je poreklo najčešće iz Tajlanda. Najveći uvoznici ovog konzerviranog voća su "Hi" d.o.o. iz Novog Sada i "Dip trejd" iz Beograda. Kada je u pitanju uvozno konzervirano povrće, najveće učešće u prodaji imaju "Favola" i "Moć prirode komerc" poreklom iz Makedonije i "Aleva" iz Bosne i Hercegovine.
- Svaki proizvod koji se nađe na tržištu mora da poseduje odgovarajuću deklaraciju jer se u protivnom smatra neispravnim. Znači, mora da poseduje tačan naziv proizvoda, da ima naveden način obrade, sastav i jasno vidljiv rok trajanja - kaže Vujović.
Konzerve sa mesom
Konzerve životinjskog porekla kontroliše veterinarska inspekcija. Kada je reč o uvozu, kontrola se radi u dva navrata, na carini i na mestu skladištenja.
- Da bi roba ušla na tržite, uvoznik mora da podnese zahtev za dobijanje uvozne dozvole, za šta mora da dobije rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova za pošiljku koju namerava da uveze - kaže Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.
Po završenoj carinskoj kontroli, pošiljka se kontroliše na istovaru koje se odvija na unapred utvrđenom mestu skladištenja, o čemu je uvoznik obavezan da unapred obavesti inspekciju. Prilikom puštanja robe na tržište, inspektori izdaju potvrde o kvalitetu i potvrdu o transportu.
- Sve konzerve kod nas su rađene u sterilnim uslovima i na njima je jasno istaknut datum proizvodnje i rok upotrebe. Ukoliko neki od tih proizvoda nema istaknut rok ili mu nedostaje deklaracija, on se smatra neispravnim. Kvalitet ove robe propisuje pravilnik o kvalitetu, ispod kojeg ne može da se ide. Drugo su kategorizacije kvaliteta koje rade pokreti potrošača, koji kvalitet ocenjuju naspram cene - kaže Sanja Čelebićanin.
Od početka 2007. godine, uvezeno je 469 pošiljki konzervirane ribe, što čini 8.162 tone robe, i nijedna od tih pošiljki nije bila neispravna. Ova roba najčešće dolazi iz Tajlanda, Argentine, Maroka i Hrvatske, s tim što svi ti proizvođači imaju dozvolu Evropske unije za izvoz, jer je sistem kontrole u njihovim objektima ekvivalentan sistemima zemalja EU.
Najviše tunjevine
Najveće učešće u prodaji konzervirane ribe, prema podacima "Delta maloprodaje", ima tunjevina čije je poreklo iz Tajlanda, a njeni najzastupljeniji proizvodi su "mistral", čiji je uvoznik "Maksi", zatim "iska" koju uvozi "Hi" d.o.o. iz Novog Sada i "la perla" uvoznika "Dip trejd" iz Beograda. U Srbiji se još uvek veoma dobro prodaje nižekvalitetna tunjevina, a trend je prelazak sa tunjevine u komadićima na onu u komadima. Dobavljač kvalitetnije tunjevine je "Taktik", koji uvozi tunjevinu "rio mare". Kada su u pitanju sardine, dominantna je prodaja "Podravkinih" sardina "eva" poreklom iz Hrvatske.
Kada su u pitanju mesne prerađevine, tu su najzastupljenije paštete koje nabavljaju od "Karneksa", "Juhora" i "Grand proma" - pašteta "argeta" koja dolazi iz Slovenije.
Rad inspekcije
U periodu od januara od septembra ove godine, Poljoprivredna inspekcija primila je 1.686 zahteva za kontrolu proizvoda od voća i povrća iz uvoza, što se odnosilo na 27.009 tona robe. Od toga su na ispitivanje poslata 3.573 uzorka, na osnovu kojih je i izdato 13 rešenja o odbijanju, i to za količinu 142 tone robe.
