Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana čuva mozak
Mnoge bolesti i loše životne navike dovode do nastanka moždanog udara. Na neke od faktora rizika, kao što su životna dob, pol i genetsko nasleđe, ne može se uticati, ali na mnoge je moguće delovati i tako smanjiti njihov uticaj.
Povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj srčanog ritma, dijabetes, povišene masnoće u krvi, gojaznost, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i stres - sve su to faktori rizika koji mogu da utiču na pojavu moždanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << udara.
Šlog ili infarkt mozga u Srbiji prvi je uzročnik umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da godišnje 22.000 ljudi doživi šlog. Posebno zabrinjava podatak da moždani udar sve češće pogađa ljude mlađe od 45 godina.
Godine su značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara, pa s toga starije osobe češće obolevaju. Ipak, 46 odsto moždanih udara nastaje u najproduktivnijoj životnoj dobi - između 45. i 59. godine, što ovu bolest čini i zdravstveno-ekonomskim problemom.
Da bi se smanjio rizik od nastanka moždanog udara, potrebno je prekinuti s nezdravom ishranom. Treba preći na hranu u kojoj dominiraju nezasićene masti - ulja, mnogo voća i povrća, riba. U cilju prevencije moždanog udara treba svakako prestati pušiti jer pušenje može i do šest puta povisiti rizik od nastanka moždanog udara. Alkoholna pića takođe treba konzumirati umereno, preporučljivo je popiti čašu crnog vina dnevno. Prekomernu telesnu težinu treba smanjiti.
- Svakako je potrebno lečiti prateće bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, poremećaje srčanog ritma i ostale srčane bolesti, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi. Važno je da se bolesnici tačno pridržavaju saveta lekara i da uzimaju sve propisane lekove. Adekvatnom kontrolom bolesti koje su faktori rizika može se u značajnoj meri smanjiti rizik od moždanog udara - objašnjava dr Nadežda Šternić iz Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
Moždani udar može da se ponovi. Iz tog razloga postoji i sekundarna prevencija koja podrazumeva da lekari pokušaju sve da se šlog ne ponovi.
- Možemo da lečimo sve faktore rizika, da savetujemo pacijenta da prestane s lošim navikama. Međutim, kada je pacijent već doživeo jedan moždani udar, nije dovoljno uticati samo na faktore rizika, već u terapiju moraju da se uključe i određeni lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi - objašnjava dr Šternić.
Dve trećine prežive
U većini slučajeva (85 odsto) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15 odsto šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice. Trećina bolesnika ne preživi moždani udar, dok druga trećina ostaje trajno onesposobljena. Mali broj ljudi vraća se normalnim aktivnostima.
Prvi znaci
Moždani udar - u narodu poznatiji kao šlog ili kap - zvuči kao smrtna presuda jer osoba koja ga doživi u većini slučajeva ostaje težak invalid. Ukoliko se ozbiljno shvate upozoravajući znaci, kao što su jaka glavobolja, prolazne smetnje vida, utrnulost ili slabost polovine tela i ako se na vreme potraži lekarska pomoć, najgore može da se spreči.
Danas objavljujemo drugi deo „Atlasa”
Čulo sluha i sve tajne mozga
Na deset grafika objavljivaćemo detalje o pojedinim delovima organizma. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini
Zbog ogromnog interesovanja čitalaca i stručne javnosti, redakcija „Blica” odlučila je da ponovo krene sa objavljivanjem „Atlasa ljudskog tela”. Deset dana zaredom objavljivaćemo po jednu grafiku sa najzanimljivijim detaljima o jednom delu našeg organizma. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.
Jeste li znali da je Ajnštajnov mozak težio manje od proseka, ali da je imao veću gustinu neurona u velikom mozgu? Možete li da poverujete da neuroni troše za oko 13 odsto manje energije kada gledamo televiziju nego kada ne radimo ništa? Da li vam je poznato da miš ne može da nas čuje ma koliko vikali na njega?
Ovo su samo neke od tajni mozga i čula sluha koje objavljujemo na drugoj grafici iz naše serije „Atlas ljudskog tela”. Juče smo se detaljno bavili licem, ustima i čulima vida, mirisa i ukusa. Sutra su na redu zanimljivosti o plućima i hormonima. Pozivamo vas da sa nama krenete u desetodnevno putovanje kroz čovečji organizam.
Kako bi objasnili sve fenomene čovečjeg organizma, desetorica najpoznatijih svetskih dizajnera dobili su zadatak da svaki svojom specijalnom tehnikom na popularan i jasan način predstave sve sisteme organa, kao i najzanimljivije podatke o bolestima i načinima prevencije.
Paralelno sa objavljivanjem grafika, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i „Velefarmom”, krećemo sa serijom „Zdravlje nacije: Kako sprečiti bolesti”. Na ovim stranicama najistaknutiji stručnjaci iz sveta medicine savetovaće vas kako da se lečite, ali pre svega kako da prevencijom sprečite da do bolesti uopšte dođe.
Test: Šta znate o bolu i da li uzimate pravilnu terapiju?
Koliko ste obavešteni o vrstama bola i o tome kako ga otkloniti? Kad vas uhvati grč, dobijete glavobolju ili vam se ukoči vrat, odmah želite da se oslobodite tegoba. Ali ne deluju svi analgetici podjednako na sve bolove. Proverite da li uzimate pravu tabletu za bol koji vas muči.
1. „Paracetamol” je najbolje sredstvo za ublažavanje upale mišića, opekotina ili artritisa.
2. „Ibuprofen” je za decu najefikasnije sredstvo protiv bolova.
3. Dugotrajno uzimanje analgetika povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
4. Tablete protiv bolova koje sadrže kofein posebno su efikasne protiv glavobolje.
5. Analgetike možete da pijete s bilo kojim bezalkoholnim pićem.
1. NETAČNO: Bolji izbor je nesteroidni antiinflamatorni preparat (NSAID), kao što su „ibuprofen”, „aspirin” ili „naproksen”. Za razliku od „paracetamola”, ti lekovi blokiraju proizvodnju prostaglandina, supstanci koje izazivaju otoke karakteristične za pomenuta bolna stanja. „Paracetamol” treba da koristite za nezapaljenska stanja, kao što su visoka temperatura, glavobolja ili zubobolja.
2. TAČNO: Jedna kanadska studija pokazala je da deca zbog slomljene kosti ili uganuća trpe manje bolove ako piju „ibuprofen” nego ako im se daje „paracetamol” ili čak „kodein”. Deca NE SMEJU da uzimaju „aspirin” jer on može da izazove retko ali izuzetno opasno oticanje mozga kod mališana s nekom virusnom infekcijom, kao što su grip ili ovčije boginje.
3. TAČNO: Često i dugotrajno korišćenje nekih analgetika, uključujući „paracetamol”, „ibuprofen” i „aspirin”, dovodi se u vezu s povećanim izgledima obolevanja od kardiovaskularnih bolesti (za 38 odsto povećavaju rizik od visokog pritiska). Za mnoge osobe, međutim, prednosti su veće od tog rizika, što znači da treba da se posavetujete sa svojim lekarom.
4. TAČNO: Istraživanja pokazuju da tablete s kofeinom ublažavaju glavobolje, pa čak i migrene. Ali postoje osobe kod kojih kofein pojačava tegobe, pa zato dobro pratite simptome prilikom uzimanja određenog leka.
5. NETAČNO: Da biste bili sigurni da će tableta protiv bolova dobro da se rastvori i apsorbuje, morate je popiti s običnom vodom. Sokovi, pre svega od grejpfruta, mogu ubrzati apsorpciju pojedinih lekova, dok gazirani napici mogu da doprinesu predoziranju kofeinom ukoliko pijete lek koji ga sadrži. Nikada ne smete piti analgetike s alkoholnim pićima.
Prevencija bolesti mozga
Fitoterapija (lekovito bilje Toscane-ABOCA) primenjuje se za održavanje dobrog zdravlja i kao prevencija bolesti. Koristi se za poboljšanje psihofizičkog stanja organizma, kao i njegove otpornosti. Na ovaj način dopunjavaju se nedostaci u ishrani, a u organizam se unose neophodne biološke materije. Mogu se poboljšati periferna i moždana cirkulacija, memorija i koncentracija. Ovo lekoviti bilje odražava optimalnu koncentraciju holesterola i triglicerida u krvi, ali otklanja i simptome glavobolje, migrene, nervoze, nemira i straha.
SUTRA: Pluća i hormoni
.jpg)
