Izvor: RTS, 24.Feb.2020, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hospisi na čekanju, potrebna sistemska rešenja za palijativno zbrinjavanje
Kada se bliži kraj života, briga ne bi trebalo da bude samo kako smanjiti fizički bol, važno je i emocionalno i psihičko stanje. Ukratko, potrebno je palijativno zbrinjavanje, na koje čeka između 16.000 i 20.000 pacijenata, za koje uglavnom nema mesta u medicinskim ustanovama.
Sve je više ljudi obolelih od malignih bolesti, zbog čega je hospis potrebniji nego ikada pre. Trenutno postoji dnevni boravak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali ne i stacionar.
"Palijativno zbrinjavanje nameće se kao jedna velika potreba, a to je posebno izraženo u društvima poput našeg u kojima je sve manje mladih ljudi koji mogu da se brinu o starijim sugrađanima. Uz to, nedostaju i sistemska rešenja za sve te probleme", rekao je gostujući u Jutarnjem programu rukovodilac Službe za palijativno zbrinjavanje "Belhospisa" Miodrag Bogićević.
Važno je naglasiti da je palijativno zbrinjavanje, osim za obolele od malignih bolesti, potrebno svima koji se suočavaju sa bolestima koje ih životno ugrožavaju.
Centar "Belhospis" radi sa onkološkim pacijentima na teritoriji Beograda i ima zbrinjavanje u kućnim uslovima, odnedavno i dnevni boravak. U Srbiji postoji 13-14 bolničkih jedinica za palijativno zbrinjavanje, dok terenske službe Domova zdravlja obilaze ovu kategoriju pacijenata.
"Ono što je sistemski potrebno uraditi jeste da se reši kontinuitet zbrinjavanja od momenta kada konzilijum donese odluku da više nema specifičnog lečenja ili bilo kojih mogućnosti za izlečenje kako bi porodica znala kojim putem da ide i kome da se obraća za pomoć", objašnjava Bogićević.
O hospisu se govori već godinama ali on u našoj zemlji još ne postoji iako je potreban.
Ideal palijativnog zbrinjavanja je da pacijent bude kod kuće što duže i da se pomogne porodici jer ona podnosi najveći teret, a hospisi i treba da postoje za situaciju kada to više nije moguće.
"Ovde je problem što se, zbog nedostatka kapaciteta u zdrastvenim centrima, umesto u hospise ti pacijenti smeštaju u socijalne ustanove koje nisu u mogućnosti da na adekvatan način brinu o ovakvim pacijentima", naglašava Bogićević.
Van Beograda situacija je takođe teška iako postoje primeri dobre prakse zahvaljujući pre svega radu nekih organizacija civilnog društva koje, u saradnji sa državnim institucijama, nalaze modele kako da pomognu.
.jpg)
