Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hokej na pesku u Sahari
Slike sa zidova iz faraonovih grobnica svedoče da su mali Egipćani pre nekoliko hiljada godina uživali u raznovrsnim igrama
Barbike, plišane mede, neprevaziđene lego-kocke i video-igre napunili su izloge prodavnica i mame dečje poglede. Decembar je mesec kad mališani širom sveta pišu pisma deda-Mrazu i mole ga da im donese novogodišnji poklon. Adresa je vekovima ista, kao i želje sve dece, bez obzira na to gde se nalaze. Roditeljima, ipak, nije sve baš ni tako lako. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Najčešće pokušavaju da uklope htenja i mogućnosti sa dečjim željama.
Psiholozi savetuju da se deci ne kupuju igračke koje su u modi, već one koje pružaju raznovrsne mogućnosti i razvijaju dečju maštu. U prepunim prodavnicama i najprobirljivijima je teško da se odluče za pravi poklon i, najjednostavnije rešenje je pogledati pre kupovine čime se igraju mališani određenog uzrasta. U samoj prodavnici treba obratiti pažnju na kvalitet igračke. Stručnjaci savetuju roditeljima i da se ne završi sve na poklonu. Posle darivanja treba se i uključiti u igru sa detetom, jer mama i tata su model ponašanja i oni pomažu razvoj deteta time što u igru uvode složenije elemente.
Savremen dečji svet je bombardovan reklamama i komercijalizovan. Većina igračaka koje mališani traže ušla je u modu i zainteresovala najmlađe zahvaljujući mas-medijima. Savremeni roditelji su prisiljeni da deci kupuju i ono što im se baš i ne sviđa. I opet, uprkos trendovima, deca se ne menjaju, kao ni njihove igre.
Kroz druženje mališani uče i pripremaju se za svet odraslih. Dečji svet i igre postoje otkad i ljudski rod. Prapostojbina igračaka ne postoji. U doba praistorije odrasli su devojčicama pravili lutke od pečene zemlje, dok su se dečaci igrali lukovima i strelama.
Deca su se oduvek igrala sa blatom, kamenčićima, grančicama. Arheološki nalazi minijaturnih šoljica, raznog alata, piljaka i različitih figurica svedoče da su se kroz vekove menjali materijali od kojih su igračke pravljene, ali da se dečja interesovanja nisu suštinski izmenila.
Slike sa zidova iz faraonovih grobnica u starom Egiptu svedoče da su mali Egipćani pre nekoliko hiljada godina uživali u raznovrsnim igrama, koje su, kao i igre današnjih dečaka, bile ispunjene brojnim nestašlucima. Tipične igre su bile grublje od onih kojima su bile okupirane devojčice. Rvanje, čupanje kose, deoba dečaka na dve grupe koje su se igrale rata i suprotstavljale jedna drugoj (poput današnjih igara policajaca i terorista ili kauboja i indijanaca) govore o tome da se deca, bez obzira na okolnosti, igraju uvek na isti način i da igračke nisu presudne, već samo druženje. O tome svedoče i slike na zidovima nekih grobnica u Sahari, gde dečaci praktikuju igru sličnu današnjem hokeju. Štap je pravljen od palmine grane, a pločica od papirusa. Za razliku od njih, njihove vršnjakinje su se najradije igrale loptom, koja je pravljena od kože punjene plevom ili suvim papirusom.
Kuglanje poput današnjeg, ali i klikeri bili su veoma popularni u antičkom periodu. Pravljeni su od crnog i belog mermera.
Najstarije igračke ikad nađene u slivu Nila jesu male lađe, prelepe lutke, kuhinjski sudovi kao i razne životinje. Igračke su rađene od drveta, kosti, keramike ili kamena. Životinje su rađene vrlo verno i imale su mehanizam kojim su mogle da se pokreću. Na primer, krokodili su mogli da otvaraju čeljusti.
Egipćani svih uzrasta voleli su razne društvene igre. To je bila vrlo rasprostranjena zabava, verovatno nešto kao današnja televizija. Dve ili više osoba su učestvovale u igrama na tablama, poput današnjeg "Čoveče, ne ljuti se". Igra zvana "mehen" imala je na ploči ugraviranu vijugavu zmiju, a telo joj je bilo podeljeno na polja. Do šest igrača je učestvovalo u igri, a koristili su tri lava i tri lavice, krećući se crvenim i belim poljima. Igra bi se završavala kada bi sve figurice bile poređane u kvadrat.
Poput današnje dece, i mali Egipćani su išli u školu, a rado su sa roditeljima odlazili na izlete u prirodu.
I u antičkom periodu igre su bile vrlo rasprostranjene, namenjene raznovrsnim aktivnostima i uzrastima. Neke su, kako se vidi, bile sportske, neke mirnije ili, pak, namenjene razmišljanju. Ali, i tada je deci bilo najvažnije društvo njihovih vršnjaka. Ostalo su, kako se vidi, sami maštom nadoknađivali.
Dušica Stojanović
[objavljeno: 04.12.2006.]
