Izvor: Politika, 27.Apr.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li maturanti „preskakati” upisni prag
Ideja prosvetnih vlasti je da se spreči upis đaka bez ijednog boda u gimnazije koje treba da školuju buduću elitu Srbije. – Ove godine manje mesta u ekonomskim i medicinskim školama
Sudeći prema najavama prosvetnih vlasti, mali maturanti sledeće godine neće mučiti muku samo sa tri maturska testa, već će morati da „preskoče” i upisni prag kako bi dobili knjižicu željene srednje škole.
Trenutno je situacija sledeća: završni ispit je obavezan za kraj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovnog obrazovanja i ko ga ne položi ne može da dobije potvrdu da je završio osnovnu školu niti da nastavi školovanje. Ali, ni bod nije potreban za prolaz ka srednjoj školi.
Obrazloženje nadležnih da sistem time pruža šansu svim učenicima da nastave školovanje čak i direktori gimnazija ocenjuju kao loš izgovor. Jer ovako se zavaravamo da su svi đaci položili umesto da se pošalje poruka osnovnim školama gde treba da pojačaju rad.
– Da nema bilo štrajka, danas bismo mogli da uvedemo prag znanja, ali ne bi sva deca bila u ravnopravnoj poziciji. Hoćete prag znanja iduće godine? Obećavam da ćemo ga uvesti – rekao je ministar prosvete dr Srđan Verbić na nedavnoj sednici Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije.
On je u nekoliko navrata poslednjih meseci zastupao ovu ideju, obrazlažući je podacima sa upisa koji govore da su na početku ove školske godine gimnazije upisivali i đaci sa dovoljnim uspehom, pa čak i oni učenici koji su na maturi imali samo jedan bod.
Ova ideja nije Verbićeva. Prvi su o tome progovorili članovi Foruma srednjih stručnih škola Beograda (FSSŠ) i predsednik ovog sindikata Milorad Antić, koji je zahtev za uvođenjem upisnog praga ponovio ovih dana i u Skupštini Srbije:
– Neophodno je definisati minimalan broj poena sa kojim bi se đaci upisivali u srednje škole, jer bi ovakav potez pre svega doprineo povećanju kvaliteta učenika u gimnazijama. Sada se dešava da te škole upisuju i đaci koji su na maloj maturi osvojili manje od pet poena. Uvođenje praga bi rešilo problem praznih stručnih, pre svega trogodišnjih škola, koji je posebno izražen kada su se đaci nakon poništavanja rezultata male mature upisivali samo na osnovu uspeha iz osnovne škole.
Kako bi to moglo da izgleda u praksi još nije poznato, a predlog FSSŠ pre uvođenja trećeg testa je bio da se u gimnazije upisuju đaci koji bi na srpskom i matematici osvojili najmanje po 10 poena, dok bi donja granica za četvorogodišnje profile u srednjim stručnim školama trebalo da bude pet plus pet bodova. Svi koji ostanu ispod tog praga upisivali bi se u trogodišnje srednje škole.
Međutim, ostaje činjenica da je pokušaj da se kao prag uvede pet plus pet bodova 2003. godine doveo do katastrofe – veliki broj đaka nije uspeo da dostigne taj rezultat, pa je organizovan popravni prijemni da srednje škole ne bi ostale poluprazne.
Ono što situaciju sa upisom u srednje škole dodatno komplikuje jeste i to što je zbog bele kuge dece sve manje, pa je prema rečima Verbića, prošle godine bilo 12 odsto više slobodnih mesta nego svršenih osnovaca. Zbog toga su mnogi zanati ostali bez đaka, a gimnazije upisivali i loši učenici.
Zato se ovih dana očekuje da prosvetne vlasti objave i plan upisa u srednje škole za ovu godinu, koji će, kako je ministar prosvete najavio za „Politiku”, podrazumevati i seču mesta u tradicionalno najpopularnijim i najmasovnijim – ekonomskim i medicinskim školama.
Međutim, pitanje koje bez odgovora je kako da se podigne kvalitet gimnazija kada đaci i dalje uče prema nastavnim planovima i programima iz devedesetih godina, koji su u međuvremenu samo malo „provetreni”. Reforma gimnazija već je nekoliko puta odlagana, iako ona zauzima značajno mesto u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine.
Podsećanja radi, pre dve godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražilo je od Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) da produži važenje nastavnih planova i programa u gimnazijama, ali su članovi NPS-a odlučili da takvu odluku prepuste ministru.
– Ne slažemo sa sa ovim produženjem jer ne bi trebalo da podržavamo stare programe koji nisu renovirani 20 godina. Ako ovako nastavimo, bojim se da ćemo ući u treću deceniju sa zastarelim programima za škole koje treba da budu elitne – bilo je obrazloženje predsednice NPS-a prof. dr Desanke Radunović.
Da podsetimo, za školsku 2011/2012. i 2012/2013. godinu su prihvaćeni „osveženi” nastavni planovi i programi iz kojih su izbačeni pojmovi i lekcije koje je pregazilo vreme, poput SFRJ i slično, ali je to bilo sve od reforme.
Gimnazije trenutno upisuje do 24 odsto đaka, ostali se utrkuju za upis u srednje stručne škole. Strategijom je planirano znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole.
Po rečima dr Ane Pešikan, koja je jedan od autora ovog dokumenta, proces zanemarivanja gimnazija traje predugo – nije se ulagalo decenijama u njih, dugo je razaran njihov kvalitet i trenutni mali obuhvat je rezultat tog negativnog procesa.
A da nešto definitivno mora da se menja, svedoče i najnoviji rezultati evaluacije srednjih škola u Srbiji, koji su pokazali da je gotovo 40 odsto gimnazija ocenjeno jedinicom ili dvojkom. Tek svaka 10 gimnazija i svaka četvrta srednja stručna škola dobila je najvišu ocenu – četvorku.
