Izvor: RTS, 21.Nov.2016, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li ekonomija deljenja zaživeti u Srbiji?
Kako spojiti kulturu i ekonomiju? Umetnost kao civilizacijska vrednost, potrebna je životnom, ali i poslovnom okruženju. Nedavno se grupa srpskih umetnika uspešno predstavila i korporativnom svetu. Tom prilikom ljudima iz sveta biznisa približili su i jedinstveni koncept domaćeg primera šering ekonomije, koja je već uveliko popularna u zapadnim zemljama.
Da li i koliko vremena za kulturu imaju zaposleni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << – o tome brinu kompanije u svetu. Taj običaj počinje da se prepoznaje i u Srbiji. Nedavno su umetnici predstavili svoja dela, s namerom da umetnost postane deo poslovne svakodnevice u kompanijama.
"Pokrenuli smo inovativni program kreativne motivacije zaposlenih koji upravo na relaciji kompanija-zaposleni vodi računa o ljudskim potrebama, o tome šta je to za njega kreativno i motivišuće u njegovom radnom okruženju i u toku njegovog radnog vremena", ističe slikarka apstraktnog ekspresionizma i magistar ekonomskih nauka Gordana Tomić.
Inicijativa umetnika da se približe poslovnom okruženju daje obostranu korist.
"Ljudi iz te oblasti kulture i umetnosti moraju da shvate da moraju da pronađu tržišne načine prihodovanja ako žele da imaju prostora", ističe marketinški stručnjak Borislav Miljanović.
Umetnički biznis do sada se svodio samo na prodaju umetnina. Taj model nije uspeo umetnost da približi kompanijama, niti su one uvidele njenu korist. Promocija novog talasa u ekonomiji - ekonomija deljenja – u kojoj se slika, na primer, ne kupuje već se samo iznajmljuje mogla bi da da bolji rezultat.
"To je jedna vrsta hibridnog tržišta, postoji onlajn platforma, ali vi plaćate tu uslugu. Znači, neko plati a sa druge strane neko dobije – to predstavlja ekonomiju ali se dešava velika usluga jer vi umesto da rentirate auto, vi ga delite sa nekim i samim tim troškovi su manji", kaže Jelena Bulatović iz Srpske asocijacije menadžera.
Da se ovaj model kod nas ukoreni, stručnjaci kažu, moraćemo i sami da se menjamo.
"Mi imao takav mentalitet da ne želimo da ni sa kim delimo svoj auto, svoju kuću ili neke druge stvari, ali ja mislim da će se to razvijati zato što će kroz komunikaciju ljudima biti popularnije i poznatije nego što je sada, a, sa druge strane, što će ova kriza terati ljude da koriste mogućnosti šering ekonomije", kaže Miljanović.
Dobar primer funkcionisanja šering ekonomije je Nemačka. Nemci su uveliko uvideli prednosti pa dele knjige, nameštaj, pa čak i za nas nezamislivo – automobile i kuće.
