Izvor: Politika, 12.Jan.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Srbija imati privatnu hitnu pomoć?
Pacijentima bi na ovaj način bila obezbeđena brža usluga, smatraju u NALED-u, Ministarstvo zdravlja bez odgovora
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uputiće Ministarstvu zdravlja, Vladi i Skupštini Srbije predlog da se izmeni zakon kojim bi bilo omogućeno uvođenje privatne hitne medicinske pomoći. Ova inicijativa je osmišljena zbog toga što predstavnici NALED-a smatraju da privatna hitna pomoć postoji u većem broju zemalja i jer doprinosi da se vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebno za dolazak ambulantnih kola do bolesne ili povređene osobe skrati na manje od 15 minuta.
Član 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjuje osnivanje zdravstvenih ustanova privatnim kapitalom u nekoliko oblasti, ali se to u slučaju hitne pomoći, smatraju oni, pokazuje kao neopravdano, imajući u vidu žalbe građana na predugo čekanje do dolaska ambulantnog vozila, pogotovo u manjim mestima.
– Najpre ćemo razgovarati sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, jer imamo želju da se ova inicijativa usvoji. Na državi je da odluči da li bi se tako nešto finansiralo iz budžeta, da li bi možda moglo da se organizuje kao javno-privatno partnerstvo ili da funkcioniše tako da privatnik sklopi ugovor sa nekom osiguravajućom kućom i da radi za njihove klijente. Postoji i mogućnost da opštine ili gradovi sami izaberu da li im je to potrebno. U Velikoj Britaniji, na primer, pacijenti se voze i u privatne i u državne bolnice, gde oni žele. Ima slučajeva i da je država angažovala privatnike da im se pomogne u saobraćajnim špicevima – objasnio je Ivan Radak, iz NALED-a.
On objašnjava da je kod nas država odredila da privatnici ne mogu da se bave hitnom medicinskom pomoći, transplantacijom organa, obdukcijama i transfuzijom krvi.
– Za obezbeđivanje kvalitetne usluge bitno je propisivanje standarda u pogledu opreme i obuke osoblja, koje bi morali da zadovolje – naglasio je Radak.
Vlada Holandije svake četiri godine raspisuje tendere za privatnu hitnu pomoć, u Španiji ih angažuju regionalne vlade, a u pojedinim zemljama to mogu da čine i gradovi ili pojedinačne bolnice, starački domovi i druge ustanove. U Francuskoj je dozvoljeno da prevoze samo slučajeve nižih prioriteta.
Da li je moguće uvesti privatnu hitnu pomoć i da li je Srbiji to potrebno, postoji li mogućnost da se obezbede sredstva za ovu namenu i koliko bi to državu koštalo, pitali smo Ministarstvo zdravlja. U ovoj instituciji su nam, međutim, jedino odgovorili da „postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena mogućnost osnivanja hitne medicinske pomoći u privatnoj svojini”.
O uvođenju privatne hitne pomoći različita su mišljenja nadležnih u državnim i privatnim ustanovama. Docent dr Nenad Ivančević, direktor beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, objašnjava da naša država o ovom pitanju ne može da se meri sa bogatijim zemljama i da je stvar procene koliko bi taj posao bio isplativ onim privatnicima koji bi ga radili.
– Mislim da njima to ne bi bilo isplativo ukoliko bi važeći cenovnik bio na snazi. Trenutno za izlazak ekipe i pružanje pomoći država izdvaja manje od hiljadu dinara, a privatnik će verovatno smatrati da mu to nije dovoljno ni za benzin. Sigurno bi njihov izlazak na teren bio nekoliko puta skuplji – smatra dr Ivančević.
S druge strane, profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja „Privatni lekari Srbije”, kaže da nije u redu što su privatnici diskriminisani i što ne mogu da se bave baš svim delatnostima kao i državne ustanove i da je neophodna izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
– Cilj je samo da pacijentima bude bolje. Potrebno je odrediti uslove za pružanje usluga, a onda na tržišnoj utakmici neka se prijave i privatne i državne kuće – dodao je Hadži-Tanović.
Budući da u našoj zemlji ne postoji privatna ustanova kao pandan Urgentnom centru, ukoliko se usvoji inicijativa, pretpostavlja se da bi vitalno ugroženi pacijenti bili prebacivani u Urgentni centar, dok bi za neke manje intervencije mogli da se, kao i do sada, zbrinjavaju i u privatnim bolnicama ako to žele.
----------------------------------------------
Brže do pacijenata
U NALED-u objašnjavaju da je uvođenje privatne hitne pomoći pomoglo brojnim zemljama da rasterete državnu službu i propišu vreme odziva. U Holandiji je to 15 minuta, što hitna pomoć uspeva da obavi u 95 odsto slučajeva. U Velikoj Britaniji moraju da odgovore za osam minuta na slučajeve u kojima je osobi ugrožen život, a za ostale do 19 minuta. U Austriji je u gradovima odziv hitne pomoći od pet do 10 minuta, a u ruralnim od osam do 15, u Poljskoj najviše 15 minuta u mestima sa više od 10.000 stanovnika, a 20 minuta u manjim, dok u Litvaniji kola do pacijenta u gradu moraju da stignu za 10 do 15 minuta, a u unutrašnjosti od 20 do 25 minuta.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 12.01.2013.
