Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladan kao led
Malo je ljudi koji su bili svedoci njegove ljutnje i besa. Ume skoro savršeno da kontroliše svoja osećanja i pred mrtvima i pred živima
Rodoslov srpskog ministra odbrane je pomalo bajkovit, pomalo mračan zbog neotklonjivog prisustva smrti. Neka vrsta južnjačke legende o stalnom prožimanju snova i košmara. Njegov lekarski posao je neizbežna kombinacija rutine i jeze: kao patolog u ratu "obradio" je više hiljada leševa.
Taj posao Stanković je radio hladan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao led. Izgledalo je da ga strašne ljudske sudbine nimalo ne dotiču.
Ali, njegova "profesionalna ravnodušnost" je možda samo privid: "Otpatio sam za svakom žrtvom, za mnogima sam plakao zajedno sa njihovim familijama!"
Možda je i moguće da se posao patologa radi sa tolikim utroškom osećanja. Zoran će reći da je emocije nemoguće sputavati, i da se ne može opstati ako se one stalno drže zakopanim. No, mali je broj onih koji bi da to provere, za pristup lešu pomoću raznih sečiva, ipak, valja imati nerve kao sajle.
Izgleda da ministar vojni ima takve živce. Malo je ljudi koji su bili svedoci njegove ljutnje i besa. Ume skoro savršeno da kontroliše svoja osećanja i pred mrtvima i pred živima.
Sa mesta čelnika Zavoda za patologiju i sudsku medicinu odlazi na položaj šefa VMA. Bilo je i aplauza i protesta zbog toga. Stanković jeste dobar i častan čovek, ali otkud patolog na čelu ustanove koja se, pre svega, bori za život i zdravlje?
Novi načelnik VMA se nije mnogo obazirao na pakost esnafske čaršije. Želeo je da raščisti ono što tamo nije valjalo. Otkrio je mehanizme posebnog oblika korupcije, koji je definisao kao "farmakomafiju!"
Ali kad ih je načelnik VMA udario po dubokom džepu, i zabranio da se kupuju njihovi placebo medikamenti, počeli su da mu prete. Patolog nije bio lenj, te je napisao nekoliko pisama i poslao ih "na važna mesta". I dao je izjavu za javnost, otprilike da u tim sitnim pismima piše šta da se radi "ako me nađu u jarku!"
U to vreme ministar odbrane je bio Prvoslav Davinić, koji se zainatio da otera Stankovića sa VMA. Uspeo je tek iz četvrtog pokušaja, a uz zvaničnu, pismenu intervenciju izvesnog biznismena Laleta Sekulića.
Pri izboru za ministra, radikali su svojski opleli Zorana Stankovića i javno izgovarali na sva usta, bez mere, ukusa i bilo kakvog obzira. Sve je to prećutao, ignorisao i ušao u ministarski savet SCG. Tu je pokušao da rasvetli neobjašnjiv Davinićev poduhvat sa zakupom izraelskog satelita (45 miliona dolara). Ali, još ne znamo leti li to nebesko telo nad Srbijom i ispraća li snimke na astal ministra vojnog.
Kad se zajednica raspala, Stankovića je preuzela Srbija, ali njegov resor parlament još nije "verifikovao".
Kaže da "ima poseban odnos" sa generalom Mladićem, jer je obducirao njegovu ćerku posle tragedije. Ali, ne podržava njegovo odmetništvo. "Da sam ja na njegovom mestu, znao bih šta treba da uradim. Uzeo bih pištolj i kao častan oficir rešio stvar!"
Mladić ga zasad nije poslušao! Ali je zato jedan "patriota" iz Vladičinog Hana tražio da se ministru odbrane zabrani pristup rodnoj opštini. Da se to dogodilo, Stanković bi bio prva persona non grata u istoriji Hana.
Konačno je Srbija primljena u Partnerstvo za mir. I to u doba (nesigurnog) mandata ministra Stankovića. Da li je to samo slučajnost, ili tu ipak ima nešto od njegovih zasluga? Niko iz države se nije setio da oda priznanje Ministarstvu odbrane, svi uglavnom hvale sebe i svoje savetnike.
Zoran Stanković je rođen 9. novembra 1954. godine u selu Trgovište, opština Vladičin Han. Oženjen je i otac je dvoje dece.
Ljubodrag Stojadinović
[objavljeno: 03.12.2006.]
