Izvor: Blic, 31.Maj.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitler u trideset kecu
Šokantni „program plus“ što se onomad odigrao kod Specijalnog suda u Beogradu, mada koincidencija, navodi na pitanje da li se zaista suočavamo sa „krajem drame“ ili smo u svojevrsnom nastavku „epohe nasilja“. Trojica pijanih mladića od kojih jedan viče da je „Hitler broj dva koji ne voli Cigane“, sa pivskim flašama u rukama, u prepunom autobusu broj 31, počinju da tuku mladog Roma. Čim je ušao, sa devojkom. Maltretiranje se širi ka ženi sa detetom, a batine dobija i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još jedini mladić koji se, osim pomenute, umešao u pokušaju da spreči nasilnike. Vrhunac drame sledi preko puta Specijalnog suda u kome se ispituje Ratko Mladić i pod pažnjom novinara. Valjda i policije.
Ćutnja i indiferentnost putnika u autobusu je lakmus i ad hoc istraživanje o tolerisanju nasilja prema manjinama. Posredno i o tome koliko ljudi ovde zaista misli da je „onaj preko puta" zaista heroj. Ne zna se koliko je blizu svega bila policija koja „gvozdeno" obezbeđuje zgradu Suda, ali bar simbolično može se reći da je ovo bilo - nasilje u prisustvu vlasti. I - novinara. Možemo se pitati: ima li prava policajac iz kordona koji štiti nešto sasvim treće, da iz njega istupi da bi zaštitio nekog nevino napadnutog iz sasvim drugih povoda. Sudeći po omiljenoj floskuli državnih službi - „pređite na drugi šalter", ili „za to nije nadležno naše ministarstvo" odgovor je: sumnjamo i da ima prava i da bi hteo.
Bio je, dakle, ovo pravi sociološki ogled o našem društvenom trenutku. Jer, i simbolično i stvarno - uzrok je bio u Sudu, a posledice preko puta njega. To je prirodni derivat slavljenja i tetošenja nasilja koje nam se podmeće kao herojstvo.
