Izvor: Blic, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hirurzi izvadili zdravu bešiku
V. Đorđeviću, penzioneru iz okoline Beograda, lekari su zbog pogrešno postavljene dijagnoze izvadili bešiku sumnjajući da je oboleo od raka. Nakon operacije utvrđeno je da tumorskih promena nije bilo, a V. Đorđević je danas težak invalid, prinuđen da do kraja života nosi kese za odvođenje mokraće.
Pogrešno postavljena dijagnoza je problem sa kojim se sreću i pacijenti i lekari, a često dovodi i do smrtnog ishoda. Najčešće greške u dijagnozi uzrokuju simptomi karakteristični >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za više bolesti, pa se dešava da izostane hitno saniranje krvarenja u mozgu, umesto grudnog koša leče se povrede mozga, a hirurzi stomak otvaraju zbog bolova koji su izazvani bolešću hemoglobina. Lekari često previde i postave pogrešnu dijagnozu i kod atipičnih simptoma upale slepog creva.
Dr Branko Đurović, načelnik neurohirurgije u Urgentom centru u Beogradu, napominje da mnoge bolesti imaju zajednički početak i da tako povećavaju mogućnost greške pri postavljanju dijagnoze.
- Najveći problem je prepoznati početak bolesti. Povraćanje i glavobolja mogu biti znak krvarenja u mozgu, ali i mnogih lakših oboljenja kao što su virusne infekcije. Zato lekari često teško pretpostave da je reč o krvarenju i leče pacijenta kao da ga muči bezazlena infekcija - kaže za „Blic" dr Đurović.
Česte dijagnostičke greške su i prilikom saobraćajnih udesa i ostalih trauma. U tim situacijama urgentno je prepoznati da li je došlo do povrede mozga ili grudnog koša.
- Postoje udžbenici i opšta pravila, ali svaki pacijent je individua za sebe. Lekari uvek krenu od najčešćih oboljenja, ali greška u dijagnozi nastaje kada je reč o nekom specifičnom oboljenju - ističe doktor.
Najveća dilema hirurga je da li u slučaju bolova u stomaku hirurški otvoriti stomak ili ne.
- Bol u stomaku često zavede hirurga da ga otvori, iako pacijente veoma često muči porfirija, bolest hemoglobina, koja izaziva bolove u donjem delu stomaka. To je jedna od najčešćih nedoumica lekara prilikom postavljanja dijagnoze - kaže dr Đurović.
Lekarima veliki problem prave atipični simptomi zapaljenja slepog creva. Ovo nedijagnostikovano oboljenje u više navrata je rezultiralo i smrtnim ishodom. Kao najdrastičniji primer lekari navode slučaj devojke koja ja pre četiri godine lečena na psihijatriji, da bi zatim umrla od slepog creva.
Lekari nerado govore o pogrešnim dijagnozama malignih tumora.
- Mnogo pacijenata lečeno je kao da imaju zapaljenja kosti, a prava dijagnoza je glasila maligni tumor. Nebrojeno puta lekari su dijagnostikovali bolove u leđima i reumu, iako je uveliko divljao maligni proces - rekao je za „Blic" dr Branko Sbutega, stručnjak za maligna oboljenja kostiju.
Nema odštete
Još se nije desilo da, kao na zapadu, nakon velike greške lekara pacijent po završetku sudskog procesa dobije pozamašnu novčanu odštetu. Pacijenti u Srbiji mogu da se prvo žale lekaru koji ih je lečio, zatim pacijentovom advokatu i direktoru ustanove. Jedna od instanci je i Etički komitet Srpskog lekarskog društva, koji nema mogućnost da sankcioniše lekare, već samo da pruži moralnu satisfakciju pacijentu.
