Izvor: Blic, 28.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hirurzi greše najčešće
Hirurzi greše najčešće
Zbog nesavesnog lečenja pacijenata, ove godine Ministarstvo zdravlja podnelo je pet krivičnih prijava okružnom javnom tužiocu, dok je tokom prošle godine podneto 15 prijava, kaže za 'Blic' Danica Mihajlović, načelnik Zdravstvene inspekcije u Ministarstvu zdravlja, objašnjavajući da je u svim pomenutim slučajevima došlo do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja pacijenata.
Poslednji slučaj dogodio se krajem maja ove godine, kada je dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zoran Milićević, inače i sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, priveden istražnom sudiji zbog sumnje da je 18. maja prilikom hirurške intervencije u stomaku pacijentkinje Dragice Senić (55) zaboravio gazu dužine 1,5 metara.
- Naša iskustva pokazala su da se najviše grešaka dešava u hirurgiji. Možda je to slučajnost ili je problem neprepoznavanje hirurškog problema. Imali smo dva-tri slučaja gde bolest nije prepoznata na vreme, kao kod 19-godišnje Ljiljane Arambašić koja je nakon duge šetnje po zdravstvenim ustanovama na kraju preminula - kaže Danica Mihajlović.
Kako saznajemo, najčešće greške lekara su: zaboravljena gaza ili instrumenti u telu pacijenata, vađenje zdravog organa umesto obolelog, pogrešna dijagnoza i pogrešno davanje anestezije. Svaka od tih grešaka nosi sa sobom različite posledice, a neke mogu dovesti čak i do smrtnog ishoda.
Prema rečima hirurga i člana Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, dr Milene Jauković, hirurške greške mogu biti stručne i tehničke.
- Stručne greške su kada lekar ne prepozna bolest ili je pogrešno dijagnostikuje. Takođe, svaki hirurg treba da ustanovi da li je potrebno uraditi operaciju, kada je uraditi i koja vrstu operacije treba da se uradi - objašnjava dr Jauković.
Pored toga, nastavlja ona, u hirurgiji je važno tehničko izvođenje operacije, koja podrazumeva pisano pravilo kako se operacija izvoda (doktrinarni stav).
- U operacionoj sali radi dosta ljudi, čitav jedan tim. Tu je glavni hirurg i njegovi pomoćnici, i svi imaju zaduženje da gledaju u operativno polje. Član tima je i instrumentalka, koja pre svake operacije mora da zna tačan broj i vrstu instrumenata, gaza i kompresa. Takođe, standard u medicini zahteva i medicinsku sestru koja stalno cirkuliše i čije je zaduženje da tokom operacije sakuplja gazu i da je broji. Po završetku operacije broj instrumenata i gaze mora da bude isti kao i na početku. Ukoliko nedostaje gaza ili kompresa, odmah se alarmira hirurg da prekontroliše operativnu ranu. I tek posle provere rana se zatvara - objašnjava dr Jauković.
Ni slučaj Dragice Senić nije usamljen. Jedan od drastičnih primera je Milica Babić, koja je za dve godine imala šest operacija i bila na ivici života i smrti. U Miličinoj bešici pronađena su dva tampona zaboravljena pri prethodnim operacijama.
Ipak, nastavlja doktorka, naši hirurzi rade u otežanim uslovima, i ako u operacionim salama ne postoje optimalni uslovi (oprema, broj ljudi u sali...), mogućnost greške je veća. S. Todorović
