Izvor: Politika, 24.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilandar polako dobija stari izgled
Hilandar – Srpska carska lavra na Atosu – manastir Hilandar, stradao u požaru pre pet i po godina, polako dobija svoj nekadašnji izgled. Od našeg poslednjeg boravka ovde pre četiri godine, kada još nije bilo završeno ni raščišćavanje, napredak je očigledan. Po rečima arhitekte Mirka Kovačevića, koji je čitav svoj radni vek posvetio zaštiti graditeljskog nasleđa, obnova posle požara je sasvim drugačija u odnosu na ranije radove.
– Za pet i po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina uspeli smo da napravimo sve ono što je bilo neophodno izvan izgorelog dela, da bi obnova mogla da počne. Najpre je izgrađen smeštaj za radnike, kuhinja, pekara, zatim je u nekadašnjoj štali za konje, koja je bila ruinirana, izgrađena gostoprijemnica, dok je takođe ruinirana senara pretvorena u konak za goste u koji može da se smesti pedesetak hodočasnika. Bez tih objekata nismo mogli da radimo na samom manastiru. Ovakva obnova je zahtevala i veći broj radnika i veći broj stručnjaka, kao i drugačiju organizaciju. Ispod manastira uredili smo veliki prostor sa magacinima i mehanizacijom – nabraja za „Politiku" Mirko Kovačević koji je već petnaestak godina angažovan na zaštiti ove svetinje.
(/slika2)Prvi objekat koji je u potpunosti završen jeste sinodik, koji se nalazi na spratu, na samom uglu desno od ulaza u manastir. Reč je o sali u kojoj zaseda Sabor staraca. Osvećen je za Vidovdan pre dve godine, posle čega je doneta odluka da se pristupi obnovi Velikog konaka koji se nalazi u produžetku sinodika koji potiče iz 1814. godine, dok je Veliki konak, koji se trenutno obnavlja, sagrađen 1821. godine. Reč je o najvećem konaku u manastiru koji je trenutno opasan skelama i kranovima. Njegova obnova potrajaće tri do tri i po godine i sa njegovim završetkom manastir će rešiti svoje prostorne probleme.
Zanimljivo je da na obnovi ne radi nijedno posebno preduzeće, već majstori i stručnjaci koje je angažovao sam manastir. Svi oni su iz Srbije. Pored dvadesetak radnika, koliko ih je u svakom trenutku na obnovi, tu su i stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, kao i tim stručaka od četiri arhitekte koje predvodi Mirko Kovačević koji je već osam godina u penziji. Najveći problem, po njemu, jest to što po međunarodnim ugovorima svi oni mogu da dobiju službene pasoše koji važe šest meseci, zbog čega s nestrpljenjem iščekuju ukidanje viza.
Grci ne učestvuju neposredno u radovima, ali postoji obaveza naših graditelja da sarađuju sa grčkom službom za zaštitu spomenika kulture na Svetoj gori – Kedakom. Ova služba i finansijski pomaže obnovu, mada u manjem iznosu nego država Srbija koja je ranijih godina izdvajala po milion evra godišnje, da bi ove godine prepolovila tu sumu.
– Sredstva dobijamo od Vlade Srbije preko Zadužbine Hilandara u Beogradu koji ima ulogu logistike. Puno materijala kupujemo u Srbiji. Smanjenje sredstava već se odrazilo, jer su radovi smanjeni, ali smo uspeli da održimo kontinuitet. Ne bi bilo dobro da se radovi prekinu, jer bi bilo teško da se sve ponovo uspostavi – kaže Mirko Kovačević.
Po završetku Velikog konaka predstoji obnova i drugih objekata – igumenarije, dohije (magacin sa hranom i pitosima sa uljem) koja je u nastavku Velikog konaka. Ti objekti sačuvani su do krova, kao i njihove fasade i oni se praktično obnavljaju iznutra. Za obnovu se koriste posebni materijali otporni na vatru. Po nalogu Kedaka, konstrukcija je od gvožđa, ali se ona neće videti, jer sve ono što se i ranije videlo biće od drveta i materijala koji su i do sada bili vidljivi. Stolarija se pravi od kestena sa metoha Kakovo gde Hilandar ima preko dva hektara pod šumama.
Po rečima našeg sagovornika, najteža će biti obnova Belog konaka iz četrnaestog veka koji pored paraklisa predstavlja najveći gubitak u požaru. Poslednji put je obnovljen posle zemljotresa 1598. godine i do požara je bio onakav kakav je izgledao posle te obnove.
– Mi imamo planove za njega i možemo da ga obnovimo da bude onakav kakav je i bio, ali to više neće biti stari, već novi konak. Imamo delom sačuvanu fasadu spolja. Za sada još ne znamo da li ćemo ga obnoviti da bude kakav je i bio sa starim gabaritima i da istaknemo sve ono što je originalno sačuvano ili ćemo pristupiti drugačijem vidu obnove. Sve zavisi od toga sa kakvim pristupom će se složiti Grci – napominje Kovačević.
Milan Momčilović
[objavljeno: 25/10/2009]
