Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hidrograđevinska preduzeća na rubu propasti
Država smanjuje ulaganja u izgradnju i održavanje brana i nasipa, a velike investicije na tenderima dobijaju - strane firme
Manjak ulaganja u plovne puteve, brane, nasipe i kanale upropašćava i sektor građevinske industrije koji obično izmiče pažnji kada se nariče nad sunovratom te branše– hidrograđevinske firme. Krajem osamdesetih godina, njihova perspektiva je bila dobra. Planiralo se podizanje još 34 brane i uređenje plovnih puteva Dunava i Save, uredno se odvajalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za redovno održavanje rečnih ruta, nasipa, brana i kanala. Do danas, sazidano je svega pet-šest brana. Za Koridor 7, to jest Dunav, nema ni vremena ni novca, čak se i za minimalno doterivanje nasipa i kanala, kako bi makar samo ostali funkcionalni, odvaja sve manje novca. Angažman za ono malo investicija, koje ne plaća država već ih kreditiraju stranci, na tenderima dobijaju strane firme – „Por”, „Štrabag”, „Alpina” uključujući i neke hrvatske. One uzimaju reference i većinu novca, dok im naša operativa služi samo kao podizvođač.
Stešnjene između loših privatnih gazda, koje su većinu kupljenih firmi oterali gotovo do bankrota, besparice i nemara države, hidrograđevinska preduzeća odumiru. Nekada ih je bilo 42 i zapošljavala su 2.800 ljudi, a danas, kaže Ljuba Jakšić, direktor „Regulacije” iz Sremske Mitrovice, većina postoji samo na papiru.
– Mnoga od njih radnicima ne isplaćuju zarade jer im je račun blokiran. Nekima dugovi premašuju i sto miliona dinara. Ako se nastavi ovaj trend, za dve-tri godine vodoprivredna preduzeća niti će moći da privuku nove kadrove, niti će imati novca da barem zadrže stare – navodi Jakšić.
Kada je Drina naveliko plavila pre dve godine, nigde u zapadnoj Srbiji nije bilo operativnog vodoprivrednog preduzeća pa je na teren pozvana upravo „Regulacija”, koja je na pola puta morala da odustane i vrati se jer su putevi bili poplavljeni, a mostovi porušeni, sećaju se u „Srbijavodama”.
– U vodoprivrednim preduzećima znaju slabu tačku svakog lokalnog nasipa, znaju kako doći na kritičnu lokaciju ako je put poplavljen. Ukoliko dopustimo da se ona ugase, nestaće i njihovo iskustvo, a onda ne znam šta ćemo – kažu u tom javnom preduzeću.
Za to što su privatizacije vodoprivrednih preduzeća mahom krenule po zlu Jakšić smatra odgovornim nove gazde jer, ocenjuje on, „da su zaista hteli da rade u toj branši, ne bi firme doveli u kolaps”. Dokaza nema, ali je njemu zamislivo da su novi vlasnici bili zainteresovaniji za ispumpavanje novca iz firmi nego za ispumpavanje mulja iz rečnih korita i ostalog što spada u opis vodoprivrednih poslova. Valjda se računalo na to da će država, kao što bi i morala, redovno davati pare za radove nužne na vodotocima. Ali njen budžet za tu namenu se sve više smanjuje. Srpskim finansijama će sigurno biti neophodno još mnogo vremena da bi se oporavile, a nije sigurno ni da više možemo računati na Svetsku banku za investicije u sistem brana, nasipa i kanala. Jer paket projekata koji nam jer ona odobrila, već je gotovo realizovan i tek će se videti da li će biti još jednog.
– Sem u nekoliko izuzetaka, naše firme su u tim poslovima bile samo podizvođači. Tražili smo od države da tender bude takav da i one mogu ravnopravno učestvovati, ali ona to nije učinila. Nelogično je da se devizno zadužujemo, jer Svetska banka nam ne daje donacije već kredite, a da se sve radi domaćim materijalom i našom radnom snagom – napominje Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
– Nadamo se da ćemo iduće godine iz pretpristupnih fondova dobiti novac za regulaciju šest mesta na Dunavu kritičnih za plovidbu. Nastojaćemo da uslovi na tenderu budu takvi da i naše firme mogu da ih ispune – kaže Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktorka Direkcije za plovne puteve.
-----------------------------------------------------------
Spasavanje vodoprivrede u Vojvodini
Prvi konkretan korak države da spase vodoprivredna preduzeća povukla je Vlada Vojvodine, koja je predložila da javno preduzeće „Vode Vojvodine” dokapitalizuje 16 vodoprivrednih firmi sa teritorije pokrajine. Deo sredstava, kojima bi „Vode Vojvodine” stekle većinsko učešće u kapitalu tih preduzeća, obezbedio bi se iz budžeta pokrajine.
– Stanje u vodoprivrednim preduzećima u Vojvodini je šaroliko. Neka stoje dobro, dok se većina privatizovanih raspada pod teretom kredita – kaže Atila Salvai, direktor „Voda Vojvodine”.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 22.11.2012.
