Izvor: TangoSix.rs, 25.Okt.2023, 11:29
„Heroji Halijarda“: Zbog čega je Radoš Bajić ušao u istoriju domaće vazduhoplovne kinematografije i kako će Antonov 26 srpskog RV i PVO svoju karijeru završiti u dva visokobudžetna filma
Najnovije filmsko ostvarenje glumca i reditelja Radoša Bajića „Heroji Halijarda“ počelo je sa svojim bioskopskim životom. Tango Six je pogledao film i puni smo utisaka.
Za početak ove svojevrsne recenzije iz vazduhoplovnog ugla kandidovaću mišljenje da su „Heroji Halijarda“ prvi srpski, pa i ex-Jugoslovenski, film koji je uspeo da izvede vazduhoplovni CGI (Computer Generated Image(s)) toliko dobro, da je rezultat zapravo spektakularan.
Radoš Bajić >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << je tako, naravno potpuno neplanirano, dokazao da je za određeni (verovatno skromni) budžet u Srbiji moguće napraviti film sa masom aviona koji više fizički ne postoje. Za nas, ljubitelje vazduhoplovstva i vazduhoplovne istorije, reč je o monumentalnom događaju koji stidljivo otvara mogućnost za snimanje, nekada, nekog, filma o avionima kojih više nema ili koji trunu u Muzeju vazduhoplovstva. Implikacije na izvodljivost snimanja neke vazduhoplovima inspirisane epizode iz naše bogate istorije su svakojake ako imate mašte.
Avioni
Radoš Bajić je, najverovatnije, prvi u istoriji naše kinematografije podršku Ministarstva odbrane (verovatno Vojnog muzeja) u prvim sekundama najave posebno raščlanio vizuelno i na sve vidove srpskih oružanih snaga. Tako se mogu videti zasebni grbovi KoV-a i RV i PVO što u prvim sekundama nagoveštava do sada nezabeleženu brigu o tehničkim vojno (vazduhoplovnim) aspektima produkcije na filmu kod nas.
RV i PVO Vojske Srbije ključno je bilo u obezbeđivanju jednog (jedinog) Antonova 26 čiji je kokpit glumio kokpit pogođene „Leteće tvrđave“ u uvodnim sekvencama filma, kao i jednog (jedinog) Antonova 2. Ovde počinjemo sa pričom o izuzetno kvalitetno urađenom CGI.
Jedini preostali Antonov 26 RV i PVO (koji i dalje leti) pojaviće se pored „Heroja Halijarda“ i u još jednom domaćem visokobudžetnom ostvarenju, filmu „Čuvari formule“ gde glumi generičkog starog dvomotorca. Prema trejleru, Dragan Bjelogrlić ga je savršeno uklopio u priču. Jedino ćemo mi, analno-precizni ljubitelji vazduhoplovstva, potpuno nepotrebno primetiti da se radnja filma dešava 1958. godine a da je JNA svoje Antonove 26 (njih 14) nabavila 1976. i 1977. godine (i još jedan 1984.).
Radoš Bajić i kompanija koja je radila CGI na „Halijardu“ iskoristila je „71386“ (najmlađi JNA Antonov, resursi motora bi trebalo da mu isteknu ove, zmaja 2026.), preciznije njegov analogni kokpit koji sa gomilom satića i sveopštom rustikom sovjetskog nepoštovanja smisla i ergonomije može glumiti američki strateški bombarder iz Drugog svetskog rata. Bajić je i ovde bio pedantan pa je CGI izvedba kokpita B-17 (G?) urađena prilično verno, sa vernim izgledom i položajima ručica gasa, iako se vidi na samo par sekundi.
Scene stajanke savezničke baze u Italiji koja je krcata „Letećim tvrđavama“ izvedene su (opet CGI) zaista izvanredno i, ponovo, predstavljaju nešto što do sada nije viđeno u domaćoj kinematografiji.
Najimpresivnija CGI sekvenca je sletanje C-47 koje je kadrirano prilično usko sa vidljivim detaljima. Jedino za ovu scenu nisam bio do kraja siguran da li je kompjuterski generisana ili je produkcija bila, na primer, u Americi i tamo snimila jedan od i dalje očuvanih primeraka u letnom stanju. Ispostavilo se da je i tu reč o CGI i da je izveden tako da je snimljen zapravo An-2 RV i PVO koji sleće. Ceo avion je nakon toga kompjuterom pretvoren u teretnu Dakotu.
View this post on Instagram
A post shared by HEROJI HALIJARDA (@heroji.halijarda)
Film
Radoš Bajić, čovek koji je glumio Sekulu i ima priličan fetiš prema srpskom selu tako je postao neko ko nam je pružio najatraktivniju domaću upotrebu CGI (šta može biti atraktivnije od aviona, realno?). Tu svakako nije kraj određenog kvaliteta „Heroja Halijarda“.
Scenario je solidan, Žarko Laušević odlično glumi, Petar Božović samo sedi i izgleda filosofski zabrinuto bez da priča (deluje gotovo kao interna sprdnja produkcije), ostali su kastovani sasvim solidno. Američki glumci su ili bili jadno plaćeni ili su jednostavno jadni glumci. Ne sećam se da je neko gluplje glumio u nekom domaćem filmu.
Ograničeni budžeti domaće upscale filmske produkcije verovatno su krivi što i dalje ne postoji domaći koordinator scena oružane borbe. Jedina akcija prikazana u filmu je prilično neubedljivo izvedena ali ne kvari utisak budući da je kvalitet fotografije i Bajićev talenat za kadar i njegovu kompoziciju priličan. Fotografija je prelepa, selo i seljaci su prikazani gotovo savršeno, scenografija je primetno detaljna i kvalitetna.
Film nikako nije ideološka propaganda Četničkog pokreta, kako je to šizofreno bilo istaknuto što u Srbiji što u Sarajevu. Scenario je lepo postavljen kao interna tragedija srpskog naroda frejmovana u podzaplet misije borbenog traganja i spasavanja. Borbenog traganja i spasavanja koji je izgleda američki kinematografski fetiš iznad ovih prostora (Zoltan Dani, i uvek groteskni Oven Vilson). Priča je jednostavno vremenski i geografski lokalizovana, ne pretenduje da izdvaja Četnike već imbecilnost svojstvenu samo Srbima – da su verovatno jedna od najuspešnijih vojski na evropskom kontinentu u prvoj polovini 20. veka i najuspešniji pokret otpora Nacistima u Drugom velikom ratu bili toliko glupi da se međusobno kolju. Ali to je tema oko koje ćete se sada proseravati u komentarima, pa da ne širim.
Fondacija Halijard
Za sve one koji će laprdati da su Komunisti spasili više (pa i savezničkih letačkih posada) i uradili više (apsolutno tačno), bitno je opet biti normalan i konstatovati da niko odavde (državnik ni privatnik) nije uložio svoje resurse, slobodno vreme i kreativnost da te priče ispriča. Četničku stranu ovog događaja aktuelizovao je i ispričao jedan Amerikanac, vojni pilot, nekadašnji izaslanik odbrane SAD-a u Srbiji Džon Kapelo.
Kapelo je pre par godina organizovao srpske entuzijaste, osnovao fondaciju Halijard i motivisao interes o temi koji se nakon toga prelio u podršku projektu od strane američke i srpske države. Podignuti su spomenici, istorijski aerodrom Pranjani je rekontruisan i stvoren je izuzetno interesantan i obiman sadržaj. Kao što sam to suptilno naglasio pre neku nedelju u slučaju Makedonije, ponovo je neki stranac uradio nešto za srpsku vazduhoplovnu istoriju dok država Srbija i njena ministarstva godinu i više dana ne mogu da izmalterišu obično stepenište.
The post „Heroji Halijarda“: Zbog čega je Radoš Bajić ušao u istoriju domaće vazduhoplovne kinematografije i kako će Antonov 26 srpskog RV i PVO svoju karijeru završiti u dva visokobudžetna filma appeared first on Tango Six.
