Izvor: Politika, 26.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Hemiju” proterati s njiva i trpeza
Zdravo zemljište, zdrava biljka – zdrav čovek, poručuju iz upravo osnovane Nacionalne asocijacije za unapređenje organske poljoprivredne proizvodnje
Užice – Gajila dvojica povrtara kupus – prvi ga je prskao sredstvima za zaštitu, pa mu rodilo prilično, oko 60 tona po hektaru. Drugi se odlučio da ne koristi hemijska sredstva, želeći da dobije zdraviji rod, koji je na kraju iznosio 40 tona kupusa. Ali, kad su i jedan i drugi svoj rod poneli da predaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fabrici koja proizvodi kiseli kupus, tamo im rekoše da plaćaju na osnovu suve materije u glavicama. Kod onoga što je prskao te materije je bilo šest odsto, kod ovoga drugog devet odsto. I jedan i drugi, mada su predali različite količine kupusa, dobiše jednak iznos novca. S tim što je ovaj organski, neprskani kupus bio znatno bogatiji vitaminima.
Ovaj događaj prepričao nam je prof. dr Nikola Bajić iz Užica, dugogodišnji univerzitetski profesor agronom. Bajić ima i zadrugu za organsku proizvodnju „Zdravac", a širom Srbije promoviše potrebu da agrar oslobodimo hemije, što je i trend u razvijenom svetu, pa je izvoz takvih proizvoda zagarantovan. Na nedavnoj osnivačkoj skupštini Nacionalne asocijacije za unapređenje organske proizvodnje Bajić je izabran za predsednika.
– Zdravo zemljište, zdrava biljka – zdrav čovek, to je suština organske proizvodnje. A kod nas se i u voćarstvu, i u povrtarstvu i u stočarstvu osećaju posledice primene štetnih veštačkih đubriva, insekticida i herbicida. Organska proizvodnja je deficitarna i u zemljama Evropske unije – ističe Bajić, koji na svom imanju u Prijevoru odavno gaji voće, povrće i parkovsko bilje bez grama veštačkih đubriva i sredstava za zaštitu. Oko biljaka, da bi ih zaštitio, stavlja pokošenu travu ili leguminoze (lucerku, crvenu detelinu) koje biljkama daju prirodni azot, čuvaju im vlagu, sprečavaju razvoj korova, zemljištu daju život. Smejali mu se prijevorski seljaci: šta ovaj profesor radi, prognozirajući da će mu miševi izgristi sve korene biljaka. Ali, Bajić je oko svake biljke posadio i po dva-tri čena belog luka, od koga miševi beže.
– Jeste da je ovako rod manji za petinu, ali zdravlje nema cenu, što su shvatili i ovde u Prijevoru, pa su počeli da primenjuju moju metodu. Organska proizvodnja kod nas je još u povoju, u Vojvodini je najviše početnih koraka napravljeno (u Selenči firma „Zdravo organika" izvozi takvo voće i povrće), a i Požega sve više pažnje poklanja organskoj proizvodnji. U požeškoj Poljoprivrednoj školi već treću godinu postoji smer tehničar za organsku proizvodnju, gde se izučava primena tehnologije koja je regulisana i zakonom iz 2006, po kome se čitav postupak organske proizvodnje kontroliše od njive do trpeze, na osnovu čega se izdaje sertifikat – naglašava Bajić.
Branko Pejović
[objavljeno: 27/10/2009]
