Izvor: Politika, 24.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Hemijska bomba” u krugu EI Niš
Ministarstvo za zaštitu životne sredine svrstalo nišku fabriku među objekte najvišeg rizika od izbijanja požara, ali se ništa ne preduzima da se potencijalna pretnja ukloni
Niš – Unutar fabričkog kruga Elektronske industrije Niš, na samo nekoliko desetina metara od ograde iza koje je naseljeno područje, u nekoliko magacina se godinama nalazi veća količina hemikalija i drugih otrovnih i zapaljivih materija. Da stvar bude gora, skladišta nisu adekvatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obezbeđena, a kako smo saznali od rukovodećih ljudi Elektronske industrije, ostala su bez rezultata sva njihova dosadašnja nastojanja da se ova ekološka „tempirna bomba” neutrališe, odnosno izmesti. Postoji i odluka poslovodstva da će sve uskladištene materije, koje su se nekada ovde koristile u procesu proizvodnje, besplatno ustupiti firmama koje za tim materijalima imaju potrebe i koje mogu da ih bezbedno čuvaju. Niko se, međutim, još nije javio.
Prema podacima dobijenim od poslovodstva EI, u magacinima se nalazi sumporna kiselina, vodonik, aceton, nitroglicerin, mlečna kiselina, fosfor, trafo ulje... Posebno je opasan gas silan i smeša silana sa azotom, koji je, kao i sve ostale potencijalno opasne materije, neobezbeđen.
– Sačinili smo spisak svih ovde prisutnih lako zapaljivih materija i prosledili ga Ministarstvu za životnu sredinu. Imamo informaciju da je zbog toga čitava fabrika svrstana među objekte najvišeg rizika, kada je u pitanju opasnost od izbijanja požara – kaže generalni direktor EI Niš Miodrag Stamenković.
Kako smo saznali, o čitavom problemu je lično upoznat i resorni ministar Oliver Dulić, ali ni njegovo obećanje da će nadležni organi hitno reagovati nije pomerilo stvari sa mrtve tačke.
Osim rukovodstva Elektronske industrije, zbog nerešavanja ovog problema negoduju i građani Niša čije su kuće u neposrednoj blizini fabričke ograde sa severne strane gde su i magacini sa otrovnim i zapaljivim materijama. Kako kažu, poznato im je da Srbija još uvek nema centralnu deponiju za materije koje mogu da ugroze životnu sredinu i ljude, ali naglašavaju da im nije neka uteha činjenica da nisu jedini u Republici koji imaju „zloćudni hemijski komšiluk”.
Toma Todorović
[objavljeno: 25/09/2009]
