Izvor: Politika, 29.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Han ispod "Starog hrasta"
Na stotom kilometru od Beograda, na desnoj strani autoputa, jedan motel postao je utočište za umorne turske vozače i njihove porodice
U turskoj enklavi usred Šumadije, specijalnoj tranzitnoj eksteritoriji na 4,5 hektara, čiji je grb logo najtiražnijeg turskog dnevnika "Hurijet", a zastava amblem multinacionalne korporacije za proizvodnju piva "Efes", Orhan Četnoglu je samo jedan od prolaznih stanovnika. Dobroćudni vozač teških kamiona u austrijskom gradu Linc je ručao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teletinu spremljenu na isti način kao u Istanbulu. Platio je po istoj ceni kao u njegovom hanu, u istanbulskoj četvrti u kojoj je odrastao. Možda će se pomoliti u klimatizovanoj sobi za molitve okrenutoj prema Meki koji simbolizuje mihrab, a potom otići na počinak, kako bi sutra, dok sunce još nije pretvorilo Srbiju u kipući lonac, mogao da nastavi put.
Zaista, prošla su vremena kada su turski gastarbajteri jezdili u starim "ford granadama" ili sličnim polovnjacima-grdosijama kroz Srbiju, natovareni šarenim jorganima. Držali su ciglu na gasu, pokušavajući da ih ne savlada san, na hiljade kilometara dugom putu do kuće, dok su leteli od evropskog zapada ka maloj Aziji. Mnogi od njih su, savladani snom za volanom, završili u – dženetu.
Umesto kajmaka preporučuju ćevape
Sada, na stotom kilometru od Beograda, na desnoj strani autoputa, najvažnijoj strateškoj tački u letnjoj masovnoj seobi braće Osmanlija na privremenom radu u inostranstvu, motel "Stari hrast" postao je utočište za umorne turske vozače i njihove porodice.
Orhanu i njegovom prijatelju sklapaju se oči u mini-državici nazvanoj po hrastu starom između 600 i 700 godina, prepolovljenom napola posle snažnog olujnog vremena pre desetak godina. Krajem šezdesetih godina, legendarni motel podignut je sa namerom da promoviše nacionalna obeležja Šumadije. Četiri decenije kasnije, konobari, umesto tradicionalnih nošnji i opanaka, sada nose bele košulje i bordo leptir-mašne, naučili su turski sasvim pristojno i, umesto lepinje i kajmaka, preporučuju ćevape od specijalnog mesa, pravljenog u Novom Pazaru, sa halal sertifikatom.
– Motel je zaista važan punkt turskih gastarbajtera na letnjim putovanjima do kuće. Niko, doduše, nije merio da li se "Stari hrast" zaista nalazi na pola puta od Nemačke do Turske, ali, još su u staroj Jugoslaviji vršene analize o tome da deonica autoputa od Beograda do Jagodine, u dužini od 130 kilometara, predstavlja najveću tranzitnu opasnost za umorne vozače. Na osnovu te analize, motel je sagrađen 1967. godine i brzo je postao izuzetno poznat u SFRJ – kaže Nikola Bulut, direktor ugostiteljskog preduzeća "Šumadija", u čijem sklopu posluje "Stari hrast".
Od 1. avgusta motel će postati zvanični punkt za odmorište Turaka, na osnovu ugovora između "Šumadije" i "Hurijeta". Osim prilagođavanja jelovnika i cena, osoblje motela je obavezno da pomogne u obezbeđivanju lekarskih usluga u slučaju eventualne nesreće na autoputu, zatim, u angažovanju šlep-službe i servisiranja vozila. Specijalni izveštač "Hurijeta" doputovaće 1. avgusta u motel i izveštavati sa nekadašnjeg autoputa straha.
Istrebljena motorizovana hajdučija
– Poslednjih petnaestak godina turski vozači su toliko maltretirani da su partneri iz "Hurijeta" zahtevali da u ugovoru postoji odredba prema kojoj na parkinzima "Starog hrasta" ne sme da bude parkiran kamion šlep-službe! Jer, kad vide takav kamion, oni dodaju gas i beže glavom bez obzira. Šta im sve nisu činili: bušili gume, sipali šećer u rezervoare, a dešavalo se da im uzmu kola u servis i onda ih preprodaju – prenosi Bulut priče koje su već poprimile status legendi o letnjim prepadima na "turske karavane", koje dopunjuje konobar Dragoslav Stojčić, sa dvadesetogodišnjim radnim stažom u motelu.
Ali, motorizovana hajdučija je istrebljena, saobraćajna policija je dobila direktivu da ne preteruje u revnosti kada nailaze Turci i gastarbajteri, u novim "audijima", sportskim "mercedesima" ili "be-em-ve" džipovima spokojnije jezde srpskom magistralom. Ipak, i dalje putuju u karavanima od četiri ili pet vozila, održavaju međusobnu vezu radio-stanicom, sećajući se vremena kada su rizikovali imovinu, život i – novčanike.
Pomislili smo da osoblje preteruje i da je red konačno uspostavljen na Koridoru 10. Ali, kada smo prišli zabrađenoj Turkinji koja se sa mužem i porodicom u hladovini, na parkingu, odmarala pored crnog "audija 4", oni su nas najpre nepoverljivo pogledali, kratko rekli da su iz Izmira, a zatim – potrčali ka kolima. "Audi" je gotovo poleteo.
– Nepoverljivi su kada ne idu u koloni od nekoliko vozila – kaže smireno konobar Stojčić, žaleći za vremenom kada su početkom osamdesetih godina u motelu defilovale misice, Daliborka Stojšić, Mija i Čkalja... Na jednom od izbora za mis nestalo im je struje, pa je lokalni sveštenik doneo sveće i osvetlio modnu pistu.
Te svečanosti su neizostavni deo istorije motela. Pre izvesnog vremena, hrvatski glumac Ivica Vidović je svratio da se odmori sa nekog od proputovanja. Još se pamte boemske noći koje su organizovali glumci na kratkim stajankama posle obilazaka provincijskih pozorišta ili filmskog glumačkog festivala u Nišu.
Tržišna utakmica na autoputu uslovila je, međutim, potrebu za otvaranjem turske motelske eksteritorije, čije granice čuva firma za obezbeđenje. Parkinzi za kamione i putnička vozila su pod stalnim video-nadzorom.
– Sada je zadovoljstvo putovati Jugoslavijom, pardon, Srbijom. Policija nas više ne zaustavlja da bi nam uzela novac, a ovde nas izuzetno poštuju. Možda se na ovim putovanjima i konačno oženim – kaže Orhan, spremajući se da sa prijateljem Lokmanom krene na počinak. Oni su prethodnica karavana od nekoliko turskih porodica koje su se iz Austrije uputile ka Istanbulu. Čekaće ih u "Starom hrastu", čijom baštom od 600 mesta odzvanja turbo-folk. Nema potrebe za originalnom turskom muzikom na njihovoj šumadijskoj eksteritoriji. Turbo prepevi su im odlično poznati.
Dok posmatra montiranje najdužeg šanka na Koridoru 10, dugačkog 9,5 metara, menadžer Bulut, koji bi davno, u vreme cvetanja starog hrasta nosio begovsku titulu, kaže:
– Ovo je ipak motel iz grupacije "Šumadija".
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 29.07.2007.]
