Izvor: Politika, 01.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gudalo u školama
Sve je više dece koja uče da guslaju, a u 2007. organizuje se i omladinski festival. – U Srbiji ima 37 guslarskih društava, u Republici Srpskoj 22, u Crnoj Gori 19 Miloš Obrenović je bio vrstan guslar, Karađorđe takođe. U crnogorskoj lozi Petrovića bez znanja sviranja na guslama niko nije mogao da postane vladar. Kada je krunisan car Dušan svirali su samo bubnjevi i – gusle. Na srpskom dvoru sve svečanosti su održavane uz pratnju gusala još od vremena Stefana Nemanje (koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je umeo lepo guslati).
Tako je bilo nekad. A danas, ima li mesta za gusle u eri mobilnih telefona, kablovske televizije, hip-hopa i turbofolka, modernizacije Srbije i reformskog zaokreta ka evroatlantskim integracijama?
– Gusle su tradicija, ali i temelj preko kojeg možemo prekoračiti granice. Za nas dolaze bolja vremena – kaže Željko Čurović, predsednik Saveza srpskih guslara i glavni urednik revije "Gusle".
– Sve je više dece koji uče da guslaju, imamo mlade guslare od šest, devet, 12 godina. Mladih guslara sve je više, počinjemo da otvaramo škole guslara, a u 2007. godini imaćemo i prvi omladinski festival.
U Beogradu pri muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" postoji odeljenje za srpski drevni gudački instrument, u Kraljevu takođe pri Mokranjčevoj školi ima trideset polaznika, u Zemunu je otvorena privatna škola, a u "Đuri Salaju" upravo je pokrenuta Akademija gusala.
Čurović kaže da u Srbiji ima 37 guslarskih društava, u Republici Srpskoj 22, u Crnoj Gori 19. Guslarskih društava ima najviše u Beogradu, ali i po Vojvodini, u Čačku, Kraljevu, Novoj Varoši, Nišu, Kragujevcu...
Dobrovoljci
Ima mnogo anegdota o istoriji guslara i gusala na ovim prostorima. Postoje i legende, različita mišljenja o tome kako su Srbi postali guslari. Deseteračke epske pesme nazivaju se i guslarskim, u njima je sadržana i prenošena s kolena na koleno svest o suštini bića, identiteta i samosvojnosti srpskog naroda. Poslednji epski bard Radovan Bećirović Trebješki (napisao šest pesama koje predstavljaju apoteozu guslama) govorio je: "Manastiri i srpsko gudalo – to je srpsku veru sačuvalo".
Najčuveniji guslar s početka prošlog veka Petar Perunović uspeo je da u vreme Prvog svetskog rata u Americi sakupi više od deset hiljada dobrovoljaca obilazeći kolonije naših ljudi i pevajući im znane i improvizovane pesme o porobljenoj otadžbini, albanskoj golgoti, vojsci van otadžbine. Često je pevao "Moravku devojku" o devojci koja više nema nikoga, ide pored Morave, gleda zgarišta i pustoš i kune "švapske care, krvave aveti".
– Posle Drugog svetskog rata neko je došao na vrlo proračunatu ideju da gusle protera iz Srbije i da one postanu isključivo vezane za crnogorski folklor. A do pedesetih godina prošlog veka, recimo, samo u Ivanjici svaka kuća je imala gusle. U davna vremena u užičkom kraju se igralo uz gusle, postoje brojni podaci koji govore da su gusle pre svega srpski instrument i da su vremenom postale i muslimanski i hrvatski instrument i to kroz islamizaciju i unijaćenje srpskog stanovništva – kaže Čurović.
U novijoj istoriji, 1928. i 2006. godina su dva značajna datuma. Onaj prvi kada je na prvom festivalu guslara u Beogradu kralj Aleksandar Karađorđević bio predsednik žirija i dodelio nagradu prvoplasiranom takmičaru, a jesenas na Adi Ciganliji guslarski sabor prvi put je blagoslovio izaslanik patrijarha. Bio je to profesor dr Dimitrije Kalezić kao izaslanik patrijarha Pavla, a Sabor je otvorio predstavnik vlade, ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović.
– Bilo je to prvi put od vremena kralja Aleksandra da vlasti prepoznaju vrednost gusala u srpkom narodu.
Spomenik ženi
Guslari su kroz istoriju rado pevali o Kosovskom boju, Buni na dahije, Prvom svetskom ratu i Balkanskim ratovima. Posle Drugog svetskog rata pevalo se o partizanima, često i o Titu, ali poslednjih godina preovladale su pesme o Draži Mihailoviću, o ratovima devedesetih Hrvati pevaju o Franji Tuđmanu, a u Republici Srpskoj često o Karadžiću i Mladiću, jer je u narodu uvreženo mišljenje da su oni stvorili Republiku Srpsku.
Guslar nije sudija nego sudionik jednog vremena, objašnjava ovaj fenomen naš sagovornik, ali dodaje da na zvaničnim festivalima vlada pravilo da se ne može pevati o živim ljudima.
– Osim pevanja o velikim bojevima, junacima i izdajnicima, gusle imaju i jak lirski momenat, pevaju i o ljubavi o ženi, lepoti. Nijedan narod u poeziji nije ženu pokazao bolje i suptilnije od epske poezije. Žene se dodvoravaju danas u ovom veku muškarcima u fizičkoj lepoti, postaju silikonske lepotice koje se moraju dopasti muškom svetu na taj način. Današnje vreme nije otkrilo pravu istinu i lepotu žene, onu iskonsku koja ostaje u njoj, kao što je to učinila epska pesma. Zar je veći junak Miloš Obilić od Milunke Savić koja je sama uhapsila četu Bugara, majke Jugovića koja šalje svojih devet sinova, od ćerke carice Milice Olivere koja je postala sultanija i imala izvanredno veliki uticaj na turskom dvoru. U njenom okruženju govorio se srpski jezik, ili od Mare, ćerke Đurađa Brankovića koja je takođe imala veliki uticaj na turskom dvoru kao sultanija majka bila je i prvi savetnik turskog sultana.
U Srbiji postoje brojni spomenici zaslužnim ličnostima iz njene istorije, ali ipak jedan nedostaje. Savez srpskih guslara pokrenuo je ideju da se u Beogradu, na vidnom mestu, podigne spomenik ženi. Ženi kao ljubi, sestri, majci jer se, kako kaže Željko Čurović, Srbija nije odužila tom biću najzaslužnijim za njeno bitisanje.
Posle Božića će taj predlog i zvanično biti dostavljen nadležnim institucijama, kada će biti osnovan i odbor u kojem će biti pet žena.
Jedan od izvora finansiranja biće prihodi sa regionalnih i republičkih festivala i guslarskih večeri.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 01.01.2007.]
.jpg)
