Izvor: Press, 14.Avg.2010, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gubimo stotine miliona evra!

Oni već dolaze kod plastičnih hirurga, stomatologa, ortopeda, kardiologa, fizijatara... jer su cene petostruko manje, a usluga vrhunska. Problem je što stižu pojedinačno jer ne postoje organizovane ture kojima bi, pored klinika, bolnica i ordinacija, dobro zaradili i ugostiteljski radnici, ali i država
Srbija bi mogla da ima ogroman profit od medicinskog turizma, koji je u svetu poslednjih godina hit. Koliko bi se kretale zarade naših klinika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a samim tim i države ako bi bolje bio organizovan dolazak stranaca koji bi koristili usluge srpskih lekara, najbolje govori podatak da je samo Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje" za 10 godina od stranih pacijenata zaradio između 25 i 30 miliona evra!

Ovo je za Press izjavio dr Boško Đukanović, direktor bolnice, i postavio pitanje zašto država nije ulagala nijedan dinar u ovaj posao jer mi odbijamo desetine stranih pacijenata koji donose velike pare.
Imajući u vidu kolika je dobit klinike „Dedinje" i uzimajući u obzir da bi od dolaska stranaca u Srbiju zaradile sve zdravstvene ustanove, privatne klinike, bolnice, ordinacije i banje, ali i turistički radnici, dolazi se do cifre od nekoliko stotina miliona evra godišnje zarade od ove vrste turizma.
Kako to Brazil radi
I dok su zemlje u okruženju prepoznale šansu da zarade na medicinskom turizmu, u Srbiji ne postoji turistička agencija koja bi organizovala dolazak stranih pacijenata. Iako najčešće Srbiju posećuju pacijenti iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Belgije, Švedske, Kanade i Australije, usluge naših lekara još najviše koriste gastarbajteri koji preko leta dolaze na odmor. Najveće interesovanje je za domaće stomatologe, plastične hirurge, ortopede i fizijatre, kardiologe, ali i za rehabilitaciju u banjama.
Stomatolog Mima Rastović kaže da bi Srbija imala ogromnu zaradu od ove vrste turizma, međutim, ovaj trend još nije zaživeo kao u nekim drugim zemljama, u kojima je to ozbiljan biznis.
- Nažalost, kod nas još nije zaživelo to da dolaze organizovane grupe stranih državljana dok, recimo, u Brazilu imate organizovane ekskurzije za pacijente koji tamo odlaze zbog plastičnih operacija. Većina pacijenata koji dolaze iz drugih zemalja su u stvari naši ljudi koji rade u inostranstvu. Usluge stomatologa najviše koriste tokom letnjih i zimskih odmora. Odlučuju se čak i na komplikovanije protetske zahvate, jer je ovde to daleko povoljnije. Mi njima usluge naplaćujemo kao i našim državljanima, a kvalitet koji dobijaju je isti kao u inostranstvu, jer koristimo uvozne materijale, a cene su mnogo niže. Kada bismo se bolje organizovali, svi bismo mogli da ostvarujemo veću zaradu od stranih pacijenata - objašnjava dr Rastović.

Razlike u cenama među zemljama su ogromne. Operacije na srpskim klinikama za plastičnu hirurgiju su i do četiri-pet puta jeftinije nego na Zapadu. U Nemačkoj operacija grudi košta oko 10.000 evra, dok je na domaćim privatnim klinikama rade za pet puta manje para.
Procenjuje se da svi troškovi, koji uključuju tretman, medicinsku negu posle operacije, put i smeštaj, koštaju kao trećina troškova operacije u zapadnoj Evropi. Zato se strancu i isplati da finansira put i lečenje u Srbiju, a usput upozna kulturu i odmori se.

Međutim, najveći problem je što Srbija nije dobro pozicionirana na mapi medicinskog turizma. Dr Marina Majkić, sekretar Klastera medicinskog turizma, koji jedini radi na promociji zemlje na međunarodnom zdravstvenom tržištu, objašnjava da imamo ogroman potencijal da postanemo jedna od vodećih zemalja na svetskoj mapi medicinskog turizma, ali i dva fundamentalna problema.
- Sa jedne strane, to je infrastruktura koja ne zadovoljava kriterijume u pojedinim oblastima, a sa druge strane, moramo mnogo više da radimo na promociji medicinskog turizma, što znači bližu saradnju zdravstva i turizma - kaže ona.
Vole naše banje
Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije objašnjava da je Srbija predstavljala svoje medicinske usluge iz oblasti plastične hirurgije i stomatologije na tržištu Velike Britanije. Pre nekoliko godina u poseti našim bolnicama su bili i britanski i italijanski novinari, koji su pisali o tome za tamošnje ženske časopise. Ipak, ona smatra da to nije dovoljno i da bi cela priča morala da se digne na viši nivo, što podrazumeva aktivnije angažovanje Ministarstva zdravlja.

- Medicinski turizam je naša šansa s obzirom na stručni kadar. TOS bi sigurno učestvovao, kao što već i jesmo u tome, ali turizam je u ovoj priči drugi stepenik. Neophodno je veće angažovanje ljudi iz zdravstva i veća saradnja zdravstvenih institucija. Mislim da put preko turizma nije pravi put do potencijalnih korisnika, već da treba preko drugih kanala promovisati ponudu Srbije kada je medicinski turizam u pitanju. TOS je tu da pruži podršku i vrlo smo raspoloženi za to jer medicinski turizam donosi ozbiljna novčana sredstva - objašnjava Ljiljana Čerović.
Ona dodaje da poseban akcenat treba staviti na naše banje, za koje postoji interesovanje, a kao pozitivan primer navodi Ribarsku i Atomsku banju, u koje strani državljani odlaze već nekoliko godina.
Kako je Press nedavno objavio, grupa srpskih lekara iz privatnog sektora predstaviće ponudu strancima putem reklama na CNN-u. Iako su u Ministarstvu zdravlja pozdravili ovaj korak, sam ministar Tomica Milosavljević izjavio je tada da država nije u mogućnosti da pomogne predstavljanje zemlje na međunarodnom medicinskom tržištu.
Imajući u vidu ogromne probleme u domaćem zdravstvu, od čekanja u redu na operaciju i mesto u bolnici pa do nedovoljnog broja lekara i korupcije, medicinski turizam je šansa koju ne bi trebalo propustiti i od koje bi svi imali korist.

Nastavak na Press...

S media: Medicinski turizam: Gubimo stotine miliona evra!