Izvor: Politika, 24.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gube čitaoce, raste im rejting
Publika ozbiljnih novina u svetu masovno se osipa, kaže Tomas Peres, direktor u agenciji „Ipsos”. Osim tiraža, bitna je i posvećenost sadržaju
Naslovnice srpskih novina ne razlikuju se mnogo od prvih strana dnevne štampe zemalja u regionu, ali i od onih u razvijenim tržištima centralne i istočne Evrope, zaključio je nedavno šetajući srpskom prestonicom Tomas Peres, direktor za razvoj za centralnu i istočnu Evropu u agenciji „Ipsos”. Predstavnik ove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šeste po veličini, svetske marketinške agencije primetio je, samo letimičnim pogledom na ponudu na kioscima, da i srpski čitaoci više vole tabloide i žutu štampu, a zaobilaze ozbiljne tekstove o ekonomiji i politici.
Na konferenciji SEEMAR (South East European Marketing Research Conference)koja je okupila istraživače iz oblasti marketinga iz jugoistočne Evrope, Peres je upozorio da ozbiljne novine širom sveta masovno gube i čitaoce i oglašivače.
U razgovoru za „Politiku”, naš sagovornik predlaže moguća rešenja, ali i sugeriše marketinškim agencijama da je od pukog prebrojavanja čitalaca mnogo važniji rejting, ali i to koliko pažljivo, temeljno i dugo neko čita novine.
– Ne treba zaboraviti da je čitalačka publika uglednih novina vrlo specifična i da su to uglavnom menadžeri, doktori, advokati, profesori, takoreći elita jednog društva. Postoje kompanije koje žele da predstave sofisticirane proizvode, savremenu tehnologiju. Takve firme će se pre obratiti obrazovanijoj čitalačkoj publici, te je logično da u ozbiljnijoj štampi plasiraju svoj oglas – smatra Peres.
Prema njegovim istraživanjima, novine sa ugledom u proseku se čitaju po sat vremena, dok se tabloidi prelistaju za 15 do 30 minuta. Takođe, ozbiljnijoj štampa se čita po nekoliko puta dnevno, i ujutru, i popodne, i uveče. S druge strane, novine koje nude lake i brze sadržaje kupuju se i čitaju uglavnom ujutru.
– Bitno je i koliko je vremena neko izložen sadržaju, jer je tako veća verovatnoća i da će se oglasi videti. Najbolji primer za to je možda televizija. Nesumnjivo je da je ona, u poređenju sa štampanim medijima, dominantna kada su oglašivači u pitanju. Bez obzira na to što mnogo više ljudi gleda televiziju nego što čita novine, pitanje je koliko je gledalac koncentrisan dok je pred TV ekranom. Piplmetri, uređaji za merenje gledanosti, broje samo koliko je televizora uključeno, a nije bitno da li neko za to vreme radi nešto u kuhinji, telefonira ili pije kafu sa gostima – napominje Peres i dodaje da su ljudi najviše posvećeni sadržaju u štampanim medijima. Prema njegovim rečima, mnogi su zabrinuti za budućnost ozbiljne štampe, jer sazreva nova generacija čitalaca koja se uglavnom informiše preko globalne Internet mreže.
– Nesumnjivo je da realan strah postoji. Međutim, previđa se da će razvoj novih tehnologija pre pogoditi tabloide nego novine sa rejtingom. Razlog za to je vrlo jednostavan. Po sadržaju i po načinu informisanja Internet i tabloidi vrlo su slični. Ozbiljna štampa nudi potpuno drugačije informacije, koje dublje ulaze u neki problem. U Britaniji, na primer, tabloidi gube čitaoce, nisu samo ozbiljne novine u krizi – kaže naš sagovornik.
A. Nikolić
[objavljeno: 25/10/2008]
.jpg)
