Izvor: Vostok.rs, 27.Sep.2012, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gruzija - problem nacionalnih razmera
27.09.2012. -
Nova gruzijska vlada moraće da se suoči sa glavnim nacionalnim problemom – nezaposlenošću. Prema zvaničnim podacima, ona iznosi sada 16,5%. Ipak prema sociološkim anketiranjima, posao traži svaki drugi stanovnik zemlje. Takav je neutešni rezultat osmogidišnje uprave Mihaila Saakašvilija.
Nezaposlenost je problem broj jedan u Gruziji. Posebno je ovo pitanje aktuelno za omladinu. Dve trećine mladih od 20 do 24 godine nemaju posao. Predsednik Gruzijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << fonda za srateška i međunarodna istraživanja Aleksandar Rodneli smatra da je nezaposlenost karakterističan problem za svaku zemlju u razvoju.
- Situacija oko nezaposlenosti, obrazovanja, vrlo je mnogostrana. Vrlo mnogo ljudi o tome govori, kritikuje, razmatra. To je i prirodni proces rasta, i zajedno sa njim ispoljavaju se mnoge slabosti koje kod nas još postoje.
Ali većina eksperata pridržava se drugog mišljenja. Obećanja vlade Gruzije da će otovriti dodatna radna mesta nemaju nikakve osnove. Radna mesta otvara ekonomija, a ne ministri. Vlast treba da se pobrine za stvaranje neophodne sredine za ekonomski razvoj, podvlače analitičari koje je anketirao Glas Rusije. Vlada za sada stavlja oslonac samo na turistički sektor. Ipak omladini kojoj je pre svega namenjen program, to neće doneti korist, uveren je potpredsednik Svetskgo kongresa naroda Gruzije Hviča Tolordava:
- Postoji opasnost da se gruzijska omladina pretvori u obslužujući personal za evropljane koji dolaze ovamo da se odmaraju i to u malom broju. Njima nisu potrebni kvalifikovani kadrovi, potrebni su im kelneri, hotelsko osoblje, čistači i slično.
Sada u Gruziji može da se nađe posao samo u bankarskom sektoru ili u policiji. U provm slučaju ne može se bez poznanika, a služba u gruzijskoj policiji posle skandala u Galdanskom zatvoru gubi populanrost bukvalno na očigled. Zato omladina gubi stimulans da stekne neku profesiju. Oni ne vide smisao u diplomi, jer sa njom je nemoguće zaposlisti se.
Stimulans nestaje i zbog same forme školovanja. Obrazovanje na univerzitetu košta godišnje oko 20 hiljada larija ili 12.000 dolara. Pri tome prosečna plata u Gruziji je 323 larija ili 195 dolara, a skoro trećina stanovništva živi na ivici bede. U takvim uslovima obrazovanje koje se plaća prosto je antinacionalno, podvlači Hviča Tolordava:
- Ljudi treba da ulažu novac u mlade stručnjake. A ako se još obrazovanje plaća, kako oni mogu da steknu ograzovanje? Obrazovanje koje se plaća u takvoj zemlji kao što je Gruzija danas je još jednom udarac po interesima omladine i nacionalnim interesima uopšte.
Pri tome, dodaje ekspert, obrazovanje u Gruziji veoma je ispolitizovano. Prošlog leta Mihail Saakašvili je izajvio da studenti koji ne znaju engleski ne treba da dobiju diplomu o visokom obrazovanju. Sveopšta anglizacija je započela još pre dve godine kada je učenje engleskog u školama postalo obavezno. Pri tome njegovo znanje ne garantuje posao.
Eksperti su sigurni: problem obrazovanja i nezaposlenosti neće nestati, dok se ne promeni politika države. I pitanje nije koje će jezike znati diplomac, već u tome da li će moći da primeni svoja znanja u Gruziji.
Aleksandra Dibiževa,
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
