Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grip ispraznio škole
Grip ispraznio škole
Prema izveštajima iz većine gradova, grip u Srbiji je poprimio gotovo epidemijske razmere. Najugroženiji su mališani, deca školskog uzrasta i hronični bolesnici, a lekari kao najbolji način borbe protiv visoke temperature preporučuju, pre svega, vitamine i mirovanje.
Stručnjaci Instituta za imunologiju i virusologiju 'Torlak' prekjuče su potvrdili da se, posle virusa tipa B koji ima relativno slab epidemijski potencijal, sada radi o virusu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tipa A, podtip 'nova kaledonija', koji prate znatno teži simptomi oboljenja - malaksalost i bolovi u mišićima uz veoma visoku temperaturu do 40 stepeni. - Virus gripa tipa A, podtip 'nova kaledonija', prisutan je kod nas već četiri godine i veliki broj ljudi je bio u kontaktu s njim. Samim tim, većina osoba je stekla zaštitu tako što je prebolela ovaj virus, asimptomskom infekcijom koju su preležali na nogama ili vakcinacijom. Na taj način stekla se otpornost na ovaj soj i zbog toga neće doći do epidemije. Međutim, pored svega toga, ovaj virus izaziva epidemije i pandemije, veoma je infektivan i prate ga znatno teži simptomi oboljenja. Bolest počinje naglo i u svega nekoliko sati osoba se oseća bolesno, malaksala je i ima groznicu, javljaju se visoka temperatura i glavobolja. Na kraju se javlja i kašalj - objašnjava za 'Blic' epidemiolog dr Radmilo Petrović.
On kaže da su od ovog soja virusa posebno ugroženi hronični bolesnici koji nisu stvorili dovoljnu zaštitu, a virus će se širiti kod male dece koja su tek krenula u obdanište i među starijima koji se nisu vakcinisali.
Prema poslednjim podacima, u Beogradu je registrovano skoro 3.000 osoba obolelih od gripa, a čak 83 odsto su deca do 19 godina starosti. Nastava u osnovnim školama još nije prekinuta, mada većina direktora najavljuje da će se konsultovati s Ministarstvom prosvete. Odluku o eventualnom prekidu nastave donosi Ministarstvo zdravlja, a tamo juče nisu bili u stanju da nam odgovore na pitanje da li će, u slučaju da se broj dece obolele od gripa i dalje bude povećavao, preporučiti privremeno zatvaranje škola. Međutim, Jasmina Perović, direktor Osnovne škole 'Kosta Abrašević' u Resniku, kaže da je još prošle nedelje u ovoj školi s nastave izostalo oko 50 odsto učenika.
- U nekim odeljenjima na nastavu je došlo samo desetoro dece, a u rubrici izostalih ne mogu ni da stanu sva imena učenika. Ukoliko nam dozvole da nastavu obustavimo, to ćemo i uraditi, jer je pored učenika i veliki broj profesora na bolovanju - kaže Perovićeva.
Prema rečima Nade Petrović, direktora OŠ 'Stevan Sremac', i u ovoj školi grip je desetkovao učenike i profesore.
- U jednom odeljenju sedmog razreda zatekla sam 12 od tridesetak učenika. I nekoliko profesora je bolesno, pa se nastava odvija otežano. Videćemo kako će se situacija odvijati u narednih nekoliko dana, pa ćemo doneti odluku - rekla je Petrovićeva. Dnevno se u školski dispanzer Doma zdravlja u Užicu javi oko 160 mališana žaleći se na glavobolju, gušobolju, mučninu s povišenom temperaturom i preko 40 stepeni - kaže za 'Blic' dr Snežana Janjić, zamenik direktora užičkog Doma zdravlja. Užički lekari sumnjaju da je ovo samo početak epidemije gripa u ovom gradu.
- Od kraja prošle nedelje broj predškolske i školske dece obolele od gripa je neprestano u porastu - dodaje dr Janjić.
U kraljevačkoj Službi hitne pomoći je, prema rečima dr Ivice Milosavljevića, povećan broj obolelih, a dnevno kroz ovu službu prođe između 140 i 150 pacijenata. Dr Verica Đukić iz Zavoda za zaštitu zdravlja kaže da je iz Dečjeg doma zdravlja dobila informaciju o povećanom broju najmlađih sa infekcijom gornjih respiratornih puteva. I veliki broj osnovaca zbog gripa odsustvuje s nastave. U OŠ 'Svetozar Marković' trenutno iz svakog odeljenja po nekoliko dece ne pohađa nastavu.
- I u Novom Sadu raste broj dece obolele od gripa, ali još nema potrebe za proglašavanjem epidemije - kaže načelnik Dečje medicine u Domu zdravlja Slavica Malešević. Porast broja obolelih mališana zabeležen je sredinom prošle nedelje. Najnoviji podaci pokazuju da je za samo 24 sata, od nedelje do ponedeljka, broj dece s dijagnozom gripa porastao sa 280 na 613. Maleševićeva dodaje da će, ako se ta tendencija nastavi, ubrzo biti proglašena epidemija. - U Gornjem Milanovcu je virus gripa izolovan još pre deset dana - kaže dr Slobodanka Pantić. Dnevno se u Dom zdravlja prijavi po 40 obolelih, uglavnom predškolskog uzrasta, dok je broj obolelih školaraca niži.
- Pošto nismo dobili naređenje od Republičkog instituta za zaštitu zdravlja, ne prijavljujemo broj obolelih, ali se on svakodnevno povećava - kaže dr Nada Trifunović, načelnik Epidemiološke službe u Gornjem Milanovcu.
U Čačku nije proglašena epidemija, iako je od pre sedam dana sve više obolelih. U Dom zdravlja u Čačku se dnevno javi 50 do 60 pacijenata sa simptomima gripa - kaže dr Gordana Stanojčić, specijalista opšte medicine.
- U Kragujevcu je od gripa zasad obolelo 20 osoba, od čega je većina školske dece - kaže za 'Blic' dr Ružica Atanacković, šef Epidemiološke službe u Institutu za zaštitu zdravlja. Prema njenim rečima, 'broj gripoznih je sigurno veći, ali grip nije dijagnostikovan, jer su njegovi simptomi i simptomi respiratornih infekcija slični'. Ona kaže da je izolovan virus tipa A i B, kao i da se porast obolelih od gripa očekuje narednih nedelja, s obzirom na to da vremenske prilike pogoduju širenju ove bolesti. U Šumadiji je, inače, protiv gripa vakcinisano 9.000 lica.
Načelnik Epidemiološke službe u Domu zdravlja u Nišu dr Dušica Mihajlović kaže da grip još nije dobio razmere epidemije.
- Dosad smo evidentirali stotinak slučajeva gripa među školskom decom. Prema simptomima reč je o virusu tipa B, a sva obolela deca imaju lakše simptome - kaže dr Mihajlović i dodaje da u Nišu zasad nema zaraženih od gripa tipa A. Ekipa 'Blica' Kako lečiti mališane
Pedijatar dr Nada Eldić objašnjava zašto se antibiotici, ne smeju dati u toku virusnih infekcija:
- Pre svega zato što blokiraju imuni sistem i sprečavaju stvaranje antitela. Dete svaki susret s virusom odboluje žestoko kao da je prvi. Ono ne prepoznaje virus iz prethodne infekcije, a ometeno je da ga snimi u sadašnjoj. Prirodni tok sticanja imuniteta daleko je teži i kod starije dece koja su u ranom uzrastu bila ometena lečenjem antibioticima. Ona dodaje i da 'uobičajeni refren da nije poželjno često davati antibiotike zbog navikavanja deteta na njih apsolutno nema opravdanja'.
- Ne navikava se dete na lek, nego bakterije. Zato antibiotici koji su do juče bili veoma moćni danas nemaju skoro nikakvog efekta - objašnjava dr Eldić. Kritično u Subotici
Od kada je u Subotici registrovan virus gripa A 'nova kaledonija', do juče je registrovano 1.389 obolelih, najviše u uzrastu od pet do 19 godina.
- Od kako se pre tri nedelje pojavio virus škole su prepolovljene, a čekaonice dispanzera krcate mališanima. Samo poslednjih dana zaraženih je oko 300 odsto više, a broj se rapidno povećava. Mi smo, praktično, na pragu epidemije gripa - upozorava dr Vesna Karadžić, načelnik Odeljenja epidemiologije Zavoda za zaštitu zdravlja u Subotici. Antibiotike ne uzimati bez odobrenja lekara
- U slučaju gripa protiv temperature bi se trebalo boriti analgolantipireticima ('andol', 'acisal', 'analgain'), polivitaminskom ili multivitaminskom terapijom. To znači da se mora pojačati unos vitamina C. Obolelima od gripa savetuje se mirovanje u postelji kao kod svake infekcije. U slučaju da postoji neka osnovna bolest, kao što su kardiološki problemi ili dijabetes, trebalo bi redovno uzimati postojeće lekove da ne bi došlo do pogorašnja osnovne bolesti - kaže doktor Andrija Konstantinović, lekar poliklinike 'Vizin'.
U slučaju da vitamini i mirovanje ne pomognu, trebalo bi se obratiti lekaru i ni u kom slučaju ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku.
Doktor podseća da antibiotici ne deluju na virusnu infekciju, pa ako narušimo ravnotežu u organizmu zloupotrebom antibiotika, može da se razvije se takozvana superinfekcija, što je velika teškoća za dalje lečenje.
- Uzimanjem antibiotika bez razloga sprečavamo takozvani imuni odgovor organizma i sprečavamo da se organizam u lakšim slučajevima sam izbori protiv infekcije stvaranjem imunih antitela, čime se stiče otpornost - kaže Konstantinović.
