Izvor: Blic, 30.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greške u izboru sudija ispravlja Ustavni sud
Predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo obavestio je pismom predsednike srpskih i evropskog udruženja sudija i tužilaca da su vlasti u Beogradu zvanično zamoljene da preispitaju izbor nosilaca pravosudnih funkcija jer nije sproveden nezavisno, transparentno i pouzdano. Ispravljanje „pravosudne krive Drine“ u nadležnosti je, pre svih, Ustavnog suda Srbije koji o više od 800 žalbi sudija i tužilaca još nije počeo da donosi presude.
Za vladu EU reforma pravosuđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ključni prioritet evropskog partnerstva Srbije pa su zato u februaru EK i eksperti članica EU bili u srpskoj prestonici „radi ocene načina na koji je postupak izbora sproveden". Potom je EK uputila pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki pravde Snežani Malović.
U Tadićevom kabinetu juče nam je rečeno da je „predsednik upoznat sa pismom koje je pre dve nedelje u Beogradu predao komesar za proširenje EU Štefan File". Dodaju i da su „nadležni državni organi obavestili predsednika da su u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima EK .
Ocene izbora u oba pisma, što je i logično, identične su. - Ja lično, Vivijan Reding, potpredsednik i član Komisije u čijoj je nadležnosti pravosuđe, i Štefan File, čan Komisije nadležne za proširenje, već smo pokrenuli pitanje navedenih nedostataka sa našim srpskim sagovornicima na nedvosmislen način i zamolili ih da preispitaju postupak izbora. EK će u potpunosti podržati ovaj proces i pažljivo nadzirati razvoj budućih događaja - stoji u Barozeovom pismu Dragani Boljević, predsednici Društva sudija Srbije, Vitu Monetiju, predsedniku Evropskog udruženja sudija i tužilaca (MEDEL) i Goranu Iliću, predsedniku Udruženja tužilaca Srbije.
Kako „Blic" saznaje, posle završetka izbora bilo je nekoliko sastanaka sa predstavnicima EU zbog reforme pravosuđa i problema u izboru. Dogovoreno je, između ostalog, da izbor sudija i tužilaca neće biti poništen i vraćen na početak. Osim toga, da se sudijama i tužiocima omogući takva žalba pred Ustavnim sudom u kojoj mogu osporiti razloge zbog kojih nisu izabrani. To je, dakle, jedan od modaliteta za ispravljanje pojedinačnih greški u izboru sudija i tužilaca.
- Ukoliko Ustavni sud privremenom merom ne odloži odluku o prestanku sudijske funkcije onima koji su se žalili, onda nije verovatno da će nereizabrane sudije dobiti zaštitu u razumnom roku. U tom slučaju imamo osnov da se obratimo Evropskom sudu u Strazburu i pre okončanja postupka pred USS - kaže Boljević u izjavi za „Blic".
Goran Ilić, pak, kaže da je Državno veće tužilaca već raspisalo konkurs za 87 tužilaca i njihovih zamenika i da su „dogovorena pravila po kojima će se taj izbor obaviti".
- Osnovno je to što će prioritet imati tužioci i zamenici tužilaca koji nisu prošli izbor. Zatim, dogovoreno je da se otklone nedostaci oko netransparentnosti u izboru tako da će svako ko nije bio izabran imati svog zastupnika pred Državnim većem tužilaca, koji će obrazlagati činjenice o njegovoj stručnosti i osposobljenosti. Na taj način dobijamo objektivno sagledavanje njihovog rada. Takođe, dogovoreno je da svako ko zatraži dobije obrazloženje zašto nije još jednom izabran. Najzad, usaglašeno je da će na kraju ovog nastavka izborne procedure, ocenu dati i MEDEL - kaže Ilić.
Po njegovim rečima, posledice na taj način neće biti otklonjene u celosti.
- Nastavićemo da radimo na ublažavanju tih posledica i tako što ćemo izneti neke nove predloge. Oni još nisu definisani, ali razmišljamo o tome da neki od neizabranih zamenika javnih tužilaca budu postavljeni na mesta savetnika, zatim, da se donese socijalni program za nereizabrane kojima je ostalo malo vremena za ispunjavanje uslova za penziju, ili da se daju otpremnine onima koji posle svega mogu ali ne žele da se vrate u tužilačku organizaciju - dodaje Ilić.
Pravosuđe problem na putu ka EU
Najkasnije do početka juna trebalo bi da bude održan sastanak na ministarskom nivou između EU i Srbije gde će, uz dogovaranje daljih koraka u reformi pravosuđa, biti razmotreno i šta je urađeno povodom izbora sudija i tužilaca. Naše vlasti su predložile formiranje zajedničke komisije sa EU koja bi radila sve do otvaranja 23. proglavlja pregovora za ulazak Srbije u EU, koje se odnosi na pravosuđe, zato što se na primeru Hrvatske pokazalo da je najveći problem na putu ka EU upravo usklađivanje pravosuđa sa evropskim standardima.
