Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grejanje iz konzerve
Da li će spaljivanjem otpada i Beograd dobijati energiju za grejanje stanova i toplu vodu
Beč je prvi grad Evropske unije u kome su građani još 1996. godine počeli da dobijaju energiju za grejanje, toplu vodu i klima uređaje – spaljivanjem otpada. Danas se čak 720.000 domaćinstava u glavnom gradu Austrije na ovaj način greje i hladi, a plan je da do 2008. godine svaka opština u gradu na Dunavu dobije postrojenje za preradu otpada.
I u Bazelu, u Švajcarskoj, veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo otpada iz hemijske industrije biva prerađen. Dobijena energija koristi se kao gorivo za tu istu industriju, na primer za proces destilacije, ali i za rad samih postrojenja koji prerađuju đubre iz industrije.
Koliko se prerada otpada ozbiljno shvata u ovim zemljama ilustruje i podatak da je oko 40.000 Austrijanaca zaposleno u ovoj grani čiji je godišnji prihod, procene su, oko 40 milijardi evra.
Na osnovu obaveze proistekle iz članstva u velikoj evropskoj porodici (neminovno čekaju i nas u Srbiji, ukoliko želimo da im se pridružimo), ove države naročito u poslednje dve godine rade na prilagođavanju zakonodavstva i prakse iskorišćavanja otpada.
Ovo su neki od podataka koje su izneli predstavnici kompanija dve zemlje na okruglom stolu "Energetska i ekonomska valorizacija otpada" održanom u okviru sajma ekologije EKO FAIR-a u organizaciji kompanije MITEKO iz Beograda i Beogradskog sajma.
Tomas Lajtner, direktor prodaje Bečkih elektrana, izneo je i podatak da u glavnom gradu Austrije 94 odsto sirovina za dobijanje energije koriste sa bečkog otpada. Njegov zemljak, Andreas Magnes, menadžer upravljanja otpadom u firmi "Jakob Beker" iz Klagenfurta ističe da je to skupa grana, ali da se svaki uloženi cent vrlo brzo isplati.
On je rekao i da zdrava, nezagađena životna sredina mora da košta. Tako, na primer, prosečno domaćinstvo u ovom gradiću usluge odnošenja, razvrstavanja, odlaganja, prerade otpada, u zavisnosti od količine koju porodica "proizvede", plaća od 25 do 50 evra mesečno.
Predstavnici srpskih kompanija i državnih organa, međutim, iznosili su drugačije podatke. Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine u Beogradu, kazao je da u našoj zemlji još nije sprovedena konvencija iz Bazela koja predviđa da se i upravljanje opasnim otpadima "spusti" sa republičkog na lokalni nivo.
– Grad ima nadležnost nad komunalnim, a Republika nad opasnim otpadima. Zato nam je prioritet da uredimo deponiju u Vinči gde su i rađena neka snimanja o mogućnosti iskorišćenja deponijskog gasa – rekao je Božović i dodao da se u glavnom gradu Srbije još uvek ne sortira otpad na izvoru, niti se sortiran odlaže. JKP "Čistoća" je postavila pre nekoliko meseci posebne kontejnere za PET ambalažu i papir i rezultati su izuzetni – precizirao je on.
Gordana Perović, direktorka Agencije za reciklažu, smatra da je Srbija još daleko od evropskih okvira.
– Ipak, pre samo pre tri godine kada je održan prvi EKO sajam tek smo učili šta je otpad, a evo sada razgovaramo o načinima njegove valorizacije – rekla je ona i podsetila da se zemlje članice EU komunalnim otpadom bave više od četvrt veka, a da je kod nas pitanje otvoreno pre pet, šest godina.
– Ne zaboravimo da smo pre samo 16 godina dobili prvi zakon o zaštiti životne sredine i da je onaj o otpadu na snazi od 1996. godine. Akt predviđa relativno visoke kazne za pravna i fizička lica za neadekvatno odlaganje otpada, ali je tu posebna tema da li inspekcijske službe rade svoj posao – ukazala je Gordana Perović.
Po njenom mišljenju, spalionice su za nas još daleka budućnost, ali reciklaža može postati nova privredna grana. I predstavnica vojvođanskog sekretarijata za zaštitu životne sredine Svetlana Marušić složila se sa tim da je upravljanje otpadom u ovom delu Srbije nezadovoljavajuće, kao i u ostalim delovima države.
--------------------------------------------------------------
Zašto direktorka crveni
Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na skupu je priznala da crveni kada stranu delegaciju odvede u prirodno dobro koje je "bogato" đubretom.
– Pribojavam se da nećemo moći ni da dostignemo standard EU koji nalaže da najmanje 10 odsto teritorije mora biti pod zaštitom. U Srbiji je to sada 6,15 odsto ali ako se nastavi zagađivanje i nemar, plašim se da nećemo moći ni to da sačuvamo – upozorila je ona.
Divlju gradnju ona je navela kao trenutno najveću pretnju oazama prirodnih dobara.
Andrijana Cvetićanin
[objavljeno: 10.10.2006.]
