Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grditelji prvo dolaze na „Dobre strane”
U narednoj godini na Ibru će početi gradnja dve od deset predviđenih hidroelektrana. Nedavno puštena u pogon studenička mini-elektrana
Kraljevo – Ovih dana trebalo bi da se okonča revizija generalnog projekta za budućih deset hidroelektrana koje će se graditi na Ibru, od sela Bojanića, nedaleko od Raške, pa do mesta Lakat u blizini Mataruške Banje.
– Onda će – objašnjava za „Politiku“ Dragojlo Bažalac, član Upravnog odbora novoformiranog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća „Ibarske hidroelektrane“ – uslediti ostala dokumentacija, idejni i glavni projekat za svaku pojedinačno, ali i prostorni plan za posebne namene koji ćemo raditi u saradnji sa Republičkom agencijom za prostorno planiranje. Tim planom biće obuhvaćene sve parcele, zaštićen biljni i životinjski svet u reci, priobalje, istorijski spomenici... Neće biti ugrožena izvorišta pijaće vode za Kraljevo, a budući ambijent bi i te kako bio privlačan za turizam. Stoga, po pribavljanju te dokumentacije i dobijanju lokacijske i ostalih dozvola, radovi na podizanju prvih brana na Ibru, visine od 12 do 15 metara, neće moći da počnu pre početka naredne godine. A, prvo će se graditi dve hidroelektrane na lokaciji Dobre strane i Bela glava, jer su tamo već obavljeni neophodni geološki i geodetski radovi – tvrdi Bažalac.
Gradnja ovih hidroelektrana postala je izvesna posle potpisanog ugovora o saradnji u oblasti energije između predstavnika vlada Italije i Srbije. Na osnovu tog sporazuma odabrani su i strateški partneri, a reč je o Elektroprivredi Srbije i italijanskoj kompaniji „Seći energija“. Onda su pomenuti partneri formirali posebno preduzeće „Ibarske hidroelektrane“ sa sedištem u Kraljevu.
Kako smo već ranije pisali, iz ovih postrojenja, odnosno sa Ibra dobijalo bi se ukupno oko 85 megavata energije. Reka bi se „krotila“ kaskadno, sa deset betonskih brana čijom izgradnjom bi se na nekoliko mesta menjao i postojeći položaj saobraćajnica duž Ibarske doline. Prva računica pokazuje da je u ovu investiciju neophodno ulaganje inostranog partnera od oko 285 miliona evra. Tokom polemike o izgradnji ovih hidroelektrana, pokrenute još od samog pomena o toj investiciji, najčešće se postavlja pitanje ko će i za koliki period koristiti ovu energiju.
– Koristiće je onaj kupac koji najviše plati, a to je za sada Italija. Naravno, ulaganje inostranom partneru mora da se isplati a to nije moguće bez bar desetak godina rada tih elektrana – ističe Bažalac.
Inače, pre nekoliko dana puštena je u rad jedna od nekoliko mini-hidroelektrana koje privatni investitori podižu na području Raškog okruga. Reč je o elektrani manastira Studenice, koja proizvodi 94 kilovata energije i već je u sistemu „Elektrosrbije“, a garantovana cena jednog takvog „zelenog“ kilovata iznosi 9,7 dinara.
M. Dugalić
objavljeno: 12.05.2011.
