Izvor: Blic, 12.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradnja pogona u Korman polju tek sledeće godine
Kragujevac - „Fijatovi“ kooperanti neće početi da prave svoje hale na Kormanskom polju početkom jula, kako je najavljeno. Razlog odlaganja je spor zbog otkupa parcela na lokaciji gde bi trebalo da bude industrijska zona. Vlasnicima parcela ponuđeno je 350 evra po aru, ali oni nisu zadovoljni tom cenom, tvrdeći da nije tržišna, pa već nedeljama sprečavaju geometre da premere placeve. Ako zemlja od 120 vlasnika bude otkupljena, gradnja hala mogla bi da počne, u najboljem slučaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tek krajem ove ili početkom naredne godine.
Milan Urošević, predstavnik porodica koje od države traže da im plati poštenu cenu za otkup njihovih poseda, kaže za "Blic" da "od 127 hektara, koliko zahvata zona Korman polje, koja važi za industrijsku zonu od posebnog interesa, u privatnom vlasništvu je još uvek više od 100 hektara zemlje".
- Mi tražimo samo to da nam se zemlja plati po tržišnoj ceni. Država je ponudila da plati 350 evra za ar, ali je zato u Babušnici davala i 4.000 evra za ar. Dok se ne isplati svaki kvadratni metar naše zemlje, niko neće ući na njive, niti će bilo ko moći da započne ikakve radove. Za prolongiranje investicija sada političari koriste trenutak da okrive nas, ali mi sa tim nemamo nikakve veze - kaže Urošević.
Kako tvrde u Advokatskoj komori, "zemlja koju zahvata industrijska zona u Kormanskom polju mora da bude vlasnicima isplaćena po tržišnoj ceni. Ako se država i vlasnici ne dogovore, onda će o ceni ara odlučiti sud, odnosno sudski veštaci koji će proceniti kolika je prava vrednost te zemlje".
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da niko ne sme da ucenjuje državu, pa ni vlasnici parcela u Korman polju.
- Nemamo nameru da pregovaramo ni sa kim. Vlasnici tih parcela znaju da je cena koja im je ponuđena od 350 evra po aru jednaka ceni koja je ostvarivana u toj zoni u prethodnom periodu i da je to tržišna cena - rekao je Dinkić. On je naveo da je Zakon o eksproprijaciji potpuno jasan i da se mora poštovati i dodao "da građani imaju pravo da se žale sudu i da ostvare svoje pravo na sudu, ali nemaju pravo da sprečavaju državu da infrastrukturno uredi Korman polje i omogući 'Fijatovim' dobavljačima da tu izgrade fabrike".
- Investicije kao što su ove dobavljača "Fijata", strateškog partnera države, rešene su Zakonom o eksproprijaciji, drugim rečima cena je određena i mora da se pristupi izgradnji infrastrukture u Korman polju - kazao je Dinkić. On je dodao "da je problem tih građana koji su pomislili da mogu lako da se obogate bez rada kada su videli da 'Fijat' namerava da investira, a njegovi dobavljači da grade fabrike".
Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca, kaže da "spor oko zemlje neće ugroziti radove jer nova fabrika 'Fijata' mora da proradi do kraja 2011. godine".
- U Kormanskom polju ćemo već početkom septembra početi da gradimo 2,5 kilometra vodovodne mreže, tri kilometra kanalizacije, isto toliko gasovoda i nove trafo-stanice. Za gradnju proizvodnih hala, kada se sve to završi, "Fijatovim" kooperantima neće trebati mnogo vremena, jer sve nove fabrike mogu da se podignu kada je gotova infrastruktura, bukvalno za dva meseca - kaže Zdravković.
Ministarstvo ekonomije je već izdvojilo 3,5 miliona evra za pripremanje saobraćajnica i gasne mreže za novu fabriku automobila "Fijat Srbije", koja treba, kako je najavio menadžment ove kompanije, da početkom 2012. godine započne proizvodnju novog modela vozila namenjenog tržištu celog sveta.
Proizveli 17.000 vozila
Tokom 2009. godine u Kragujevcu je proizvedeno 17.000 automobila „fijat punto" i ta vozila su zadovoljila polovinu tržišta Srbije. Kako je juče izjavio portparol „Fijat Srbije" Đuzepe Zakarija, „Fijat gradi novu, modernu i ekološki kompatabilnu fabriku u Kragujevcu" koja će početi da pravi potpuno novi model vozila u predviđenim rokovima". Trenutno je u toku restauracija stare „Zastavine" fabrike, od koje mogu da se iskoriste jedino zidovi. Pravi se novih 400.000 kvadratnih metara krovova i 100.000 kvadrata podova, a izbačeno je oko 40.000 tona otpada. Srušeno je i 12 objekata koji su napravljeni od azbesta.
Nova fabrika u Lapovu
U Lapovu je juče otvorena fabrika pločastog materijala od drveta kompanije „Kronošpan", za koju je ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao da predstavlja drugu po veličini grinfild investiciju u Srbiji. „Kronošpan je stub buduće industrije nameštaja u Srbiji, a nadam se da će uspeti da dovede italijanske proizvođače nameštaja", kazao je Dinkić. On je dodao da je Vlada Srbije donela uredbu kojom se ozbiljnim investitorima omogućava refinansiranje troškova infrastrukturne izgradnje, tako da će „Kronošpan" moći da izgradi prilaz fabrici koji još nije završen. Generalni direktor „Kronošpana" u Srbiji Petr Nikl izjavio je da fabrika koristi 80 odsto domaćih resursa i da polovinu prihoda ostvaruje izvozom. Austrijski koncern osnovao je „Kronošpan Srbija" 2007. godine, a probna proizvodnja počela je u avgustu 2009. Trenutno zapošljava 160 radnika, a u narednom periodu trebalo bi da bude zaposleno još oko 150.
