Izvor: Blic, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani imaju razloga da se ljute na sud
Građani imaju razloga da se ljute na sud
Politika ima uticaja na izbor sudskih kadrova. Tačno je da Visoki savet pravosuđa predlaže kandidate, ali Skupština veliki broj predloga, naročito za predsednike sudova, nije prihvatila. Zato se postavlja pitanje ko zaista kreira kadrovsku politiku u pravosuđu - kaže u intervjuu za 'Blic' predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.
Vida Petrović-Škero pristala je na ovaj intervju jer je bio zakazan još pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dva meseca. Ona je istakla da se drži ranijeg obećanja, i da u drugom slučaju ne bi pristala na razgovor, zbog obaveza pre odlaska na godišnji odmor. Možete li navesti neki primer kako se taj uticaj ostvaruje u praksi?
- U hodnicima Skupštine možete sresti predsednika suda, sudiju, ili kandidate za ta mesta kako idu do poslaničkih klubova. Takođe, u TV prenosima skupštinskih zasedanja čuje se da poslanici čitaju pisma kandidata za sudijske funkcije koja su upućena na poslaničke grupe, a ne na Visoki savet pravosuđa. Nije zabranjeno da im se obraćaju, ali to nije u redu. Dešava mi se i da dobijem pismo poslanika u kojem stoji: 'Hitno me obavestite šta je sa tim predmetom, zašto taj sudija nije predložen...'. Na vaše pismeno obraćanje državnom vrhu reagovao je ministar pravde. Da li ste očekivali takvu reakciju?
- Niti sam očekivala, niti sam iznenađena. Ljudi razmenjuju mišljenja. Reakcija je usledila kada su mediji objavili moje pismo, a zatim je ministar odgovarajući na pitanja novinara izneo druge aspekte problema koje sam navela u pismu. Ne bih da procenjujem šta je razlog takve reakcije. Ako pogledate dobro ono što govori ministar i ono što govorim ja, videćete da se u većini tačaka potpuno slažemo. Mislim da je ministar govorio o problemima iz prošlosti, kojih smo i mi svesni. Hronični problem neažurnosti stvara se od 1991. godine, od kada je sudstvo napustilo više od hiljadu sudija. Naglašavam, taj problem je stvoren zbog nagle promene kadra u pravosuđu. Posledice se i danas osećaju na predmetima tada započetim, jer neki od njih još nisu završeni. Predsednicima države, Skupštine i Vlade nisam se obraćala zbog plata, već zbog funkcionisanja suda. Ne može se dozvoliti da sudstvo u jednoj godini, nepripremljeno, dobije toliko novih nadležnosti. Na primer, Holandija je prenos vojnog sudstva na redovno sprovodila više godina, a kod nas je ceo postupak prenošenja te nadležnosti obavljen za 15 dana.
Šta je bio glavni razlog da napišete pismo Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici i Predragu Markoviću?
- Na moju inicijativu, u Vrhovnom sudu smo u januaru održali sastanak, kojem je prisustvovao i ministar pravde. Bilo je očigledno da nećemo moći da uspostavimo novu mrežu sudova u zakonskom roku, ukoliko se hitno ne preduzmu određene mere. Međutim, desilo se ono čega sam se bojala. I dalje nisu ispunjeni materijalni uslovi za novu mrežu sudova, nisu obezbeđene zgrade i četvrti put se traži odlaganje zakona. Da bi se prevazišli nastali problemi, predložena je izmena zakona koja bi omogućila da se sudije iz nižeg stepena upućuju u više sudove na rad do godinu dana. Bilo je nužno da se promena zakona obavi po hitnom postupku, da bi imala efekat, ali Skupština izmenu tog zakona nije stavila na dnevni red pre letnje pauze. Posledica je u tome da nećemo moći pre decembra da počnemo sa upućivanjem sudija iz nižih u više sudove. Moje pismo je apel predstavnicima vlasti da preduzmu hitne mere iz svoje nadležnosti i omoguće normalan rad sudova. Na koga građani da se ljute zbog neažurnosti?
- Na sud. Građane ne treba da interesuje zašto mi nemamo zgradu, zašto nemamo dovoljan broj sudija. Zato i imam obavezu da apelujem na druge grane vlasti da obezbede koordinisan rad, da ispune svoje obaveze i da nam obezbede zgrade i potreban budžet za normalan rad sudova. Građane interesuje samo ažurnost i država mora to i da im obezbedi. Razumem kada ministar Dinkić deli nedovoljnu pogaču na sve nas, ali ne razumem da se budžet za pravosuđe poslednjih godina smanjuje (2003. godine iznosio je 8.700.000 evra, 2004. - 6.700.000, a 2005. - 6.300.00 evra). Ako želimo ostvarivanje reforme, sudstvo je ne može samo izvesti. Za kvalitetan rad pravosuđa mora se obezbediti dovoljan budžet. U Vojvodini, na primer, dva meseca nisu mogla da se održavaju suđenja u predmetima u kojima je obavezna odbrana, jer su advokati štrajkovali zbog neisplaćenih troškova za odbranu po službenoj dužnosti. Pretresi se odlažu zbog neurađenih nalaza veštaka koji više neće da rade zbog neisplaćenih naknada koje im po zakonu pripadaju. U Palati pravde, gde se nalazi više od polovine od ukupnog broja predmeta u Srbiji, liftovi su od 2001. padali mesečno, još nisu popravljeni - sada padaju nedeljno. Sudije i sad sede po troje u kancelariji. U poslednjih mesec i po dana 19 dana nije bilo struje u zgradi i suđenja su zbog toga odlagana. Kako da se postigne ažurnost u takvim uslovima? Koliko hapšenja sudija i optužnice protiv njih govore o rasprostranjenosti korupcije, ili se to sada češće otkriva?
- Mislim da je konačno počelo da se radi na otkrivanju korupcije. Ako se gleda samo broj, on uopšte nije drastičan, protiv desetak nosilaca pravosudnih funkcija pokrenut je krivični postupak, što je manje od 0,4 odsto ukupnog broja sudija. Ako smo u fazi u kojoj svi smatraju da je sudstvo korumpirano, onda taj problem moramo rešavati sistemski. Pravosuđe ima snage da se bori, ali ni sa korupcijom, kao ni sa drugim problemima, ne može samo da se izbori. Sud sudi i nema mehanizme za otkrivanje korupcije. Mnogo više se o korupciji priča, čak i među samim sudijama, nego što ona stvarno postoji. Na primer, kolega mi se požalio da mu je presuda ukinuta 'na vezu', jer je advokat jedne stranke u sporu bivši sudija. Kada je bolje sagledao drugostepenu presudu, shvatio je da nije tako i da je sam zauzeo pogrešan pravni stav. Da li je najveći stepen korupcije u trgovinskim sudovima?
- Korupciju ne otkriva sud već policija. Sudskom kontrolom se otkriva neažurnost i greške u radu, a ta kontrola se obavlja i nad radom trgovinskih sudova. Da li možete da zamislite da predsednik suda viri iza ćoška i prati šta rade sudije? Nije posao predsednika da otkriva korupciju, već za to postoje nadležni organi. Stoga ne mogu da kažem da je najveći stepen korupcije u ovoj vrsti sudova. Koliko je sudija predloženo za razrešenje zbog nesavesnog i nestručnog rada, a koliko ih je penzionisano?
- Mislim da je sedam sudija predloženo za razrešenje od kada sam ja predsednik. Od novembra Odbor za pravosuđe ne funkcioniše, jer nema kvoruma. U Odboru se nalaze predlozi za razrešenja oko 40 sudija i tužilaca zbog navršenog radnog veka. Te sudije i dalje primaju platu, ali ne sude, a mi ne možemo da predložimo za izbor na njihova mesta novih 40 kandidata dok se oni ne razreše. Da li imate više ili manje zahteva BIA za prisluškivanjem nego u vreme vaših prethodnika i da li se neki zahtevi odbijaju?
- Zakon propisuje uslove pod kojima takve zahteve sud prihvata ili odbija. Zahtevi BIA odnose se na bezbednost zemlje, a tačni brojevi su službena tajna. O zahtevima koji se odnose na okrivljene u krivičnom postupku odlučuje sudeći sudija i, ukoliko se u zakonskom roku ne podigne optužnica, ta vrsta dokaznog materijala se mora uništiti.
Vuk Z. Cvijić
